Драгутин Цигарчић (Врање, 1922 — Београд, 1985) је био српски сликар.
Биографија
Дипломирао је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 1946.[1] Студије и специјални течај је завршио код Марка Челебоновића 1949. године.[2] Био је сарадник у Мајсторској радионици Мила Милуновића и професор на Школи за индустријско обликовање.[1] Члан Удружења ликовних уметника Србије је постао 1949.[2]
Припадао је групама „Самостални” и „Децембарска група”. Боравио је у Француској као стипендиста француске владе и стипендиста фонда „Моша Пијаде”.[2] Радио је као професор у школи за индустријско обликовање. Приређивао је самосталне изложбе у музеју Цептер педесетих година уводивши тако југословенску ликовну културу у европске токове после прекида насталог цензуром социјалистичког реализма.[1]
Заједно са бројним сликарима своје генерације обнављао је савремено стваралаштво након Другог светског рата у Југославији најпре на поукама међуратног високог модернизма, био је искључиво заинтересован за поетику ликовног интимизма.[1] Променом друштвене климе након победе револуције и током социјалистичке изградње променио се и друштвени укус који су диктирали корифеји обнове међу уметницима, критичарима, у часописима и новоформираним институцијама пре свега окупљених око Музеја савремене уметности у Београду, тај круг стваралаца и интелектуалаца је обележио шесту деценију, међу њима је био и Драгутин Цигарчић.[1]
Референце
