Драгомир Арамбашић (Београд, 1881 — логор код Бакенберга, 1945)^[1] био је српски вајар, који је целокупно своје уметничко остварење базирао на академским стандардима тј. академизму, не ослањајући се на различите уметничке правце који су прожимали европску уметност XIX и XX века.

Жеља Драгомира да се бави вајарством условљена је његовим познанством са чешким вајаром Јаном Коњареком. Студије вајарства почиње у Дрездену код професора Вернера, а дипломира у Ређо Институту ди Белле Арти Сан Луца у Риму код професора Е. Ферарија. Био је члан ЛАДЕ и Удружења сликара и вајара, ратника. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду. Прадеда му је био српски фрајкор и чувени Бимбаша Станко Арамбашић.^[2]

Драгомир Арамбашић се после студија у Минхену и Дрездену усавршавао у Риму и Паризу. Уласком у Мерсијеов атеље 1912. године, прихвата све постулате тзв. „фирентинске обнове“ који су очити у његовим делима Девојка с разбијеним крчагом и Рибар забацује мрежу, следећи у њима типично Мерсијеовском извођење фигура у кретању заустављеног покрета. У скулптури Мајке, међутим, осетан је и утицај Родена.^[3]

Скулптура "Одбрана",1925. постављена у предворју Народне скупштине Републике Србије и представљају личности три конститутивна народа.^[4]У Лесковцу је 1927. године , постављен споменик Споменик палим за отаџбину 1912—1918., рад Арамбашића.

Нашу уметност обогатио је изванредним делом, фонтаном „Буђење“ која се налази испред централног улаза у Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану а постављена је 1936. године. За ову своју скулптуру је 1920. године добио награду Друштва француских уметника. За Београд је посебно везан и по изради бројних фасадних скулптура. Кућа у Господар Јевремовој осим тога што представља меморијални споменик у коме је живео и радио Драгомир Арамбашић, има и одређене архитектонске вредности које се огледају у функционално-просторној диспозицији и обликовању фасада.^[5]

Радио је скулптуре у камену на згради српских железница у Немањиној, споменику културе Републике Србије.^[6]

Задужбина Николе Спасића у Кнез Михаиловој 47 подигнута је 1930. године као трговачко-стамбена четвороспратница, по пројекту архитекте Јосифа Најмана, у духу академизма. Фасада зграде је украшена скулптурама које симболизују индустрију и трговину. Постављене су у тимпанону над централним делом фасаде, а дело су вајара Драгомира Арамбашића.^[7]