Драгомир Јанковић (дипломата)

Драгомир Јанковић
Драгомир Јанковић
Лични подаци
Датум рођења(1867-08-13)13. август 1867.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти24. март 1942.(1942-03-24) (74 год.)
Место смртиБеоград, Окупирана Србија
Занимањекњижевник, критичар, дипломата

Драгомир Јанковић (Београд, 13. август 1867 − Београд, 24. март 1942) је био српски књижевник[1], дипломата, позоришни критичар[2][3] и преводилац. Два пута је био секретар Министарства иностраних дела.

Каријера

Даргомир је 1899. дипломирао на историјско филолошком одсеку Велике школе, а после студирао филозофију у Бечу, Берлину, Лондону и Паризу. Био је аташе посланства Србије у Лондону, секретар Министарства иностраних дела у два наврата (1898−1900) и (1903−1906), био је драматур и управник Народног позоришта у Београду,[4][5] на тој позицији наследио је Милована Глишића. Такође је био посланик Србије у Берлину.

Књижевни рад

Драгомир је писао приповетке и огледе из књижевности, а најпознатији је по својим позоришним критикама. Чланке је објављивао у Отаџбини, Виделу и Српском књижевном гласнику. Као преводилац превео је роман Давид Коперфилд Чарлса Дикенса, Задовољства у животу од Лобокова, једну Шекспирову драму (није штампана) и две комедије Александра Диме Сина, као и Сентиментално путовање Лоренса Стерна и Дарвин Ла Дантеа Феникса.

Дела

  • Слике из живота З, Надничарка (1898)
  • Гетеов свет (есеј) рукопис
  • Вуле Пупавац (критика) рукопис

Извори

  1. ^ „ЈАНКОВИЋ Драгомир | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-02. 
  2. ^ Јовановић, Зоран Т. (2022). „Заборављени позоришник Драгомир Јанковић”. Српски књижевници и српско позориште до Првог светског рата (на језику: српски): 113—123. 
  3. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2023-09-02. 
  4. ^ Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „Istorijat - Upravnici”. Народно позориште у Београду (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-09-02. 
  5. ^ „РТС :: РТС 3 :: Народно позориште у десет чинова: Тајна вечера, 5-10”. www.rts.rs. Приступљено 2023-09-02.