Певањем је одлучио да се бави средином 50-их година прошлог века, на матурској вечери, слушајући Стјепана Џимија Станића како пева. Тада су се на плесним вечерима свирли и слушали: џез, свинг и евергин музика. Певачки узори тог времена били су: Френк Синатра, Нет Кинг Кол, Дин Мартин, од домаћих певача Иво Робић, уосталом као и многим младим певачима тог времена. Као баритон - саксофониста био је у саставу Звонимира Скерла Continental stars и у тој улози наступао пo целој Европи као и по северној Африци. По повратку у Загреб, са већ стеченим искуством, почео је и да пева џез музику. Прве музичке успехе доживљава на југословенском џез фестивалу у Бледу, где је наступао као солиста, наредне године као инструменталиста, а потом и са властитим ансамблом. Био је и чест гост Џез оркестра Радио - телевизије Београд. Ипак, на крају важно је напоменути његов немерљив допринос популарној, забавној музици. Песме: Још само вечерас, Опрости, волим те, Опет си плакала, Ја ти дајем све, су неки од врхунаца југословенске и хрватске забавне музике.[2]
2011. године, добио је награду Порин за животно дело.[3]
^„Drago Diklić: Slavko Degoricija lagao je da sam pjevao četničke pjesme”. vecernji.hr (на језику: хрватски). 9. 9. 2018. „Da je rekao samo Srbin i pravoslavac, to bih mu još oprostio iako sam ja katolik i Hrvat, ali da sam pjevao četničke pjesme? Pa što su onda moje kajkavske popevke? Moj je otac bio pravoslavac i Srbin, ali iz miješanog braka. Moja baka bila je Hrvatica, a djed je bio Likota. Otac je bio iz Orlovca pokraj Otočca, a Degoricija je iz obližnjeg Kompolja. Znam po priči da su slavili sve moguće slave, jedne i druge, a Degoricija je volio kartati.”
