PROFILPELAJAR.COM

Доња Калифорнија (шп. Baja California) је полуострво у северозападном делу Мексика. На западу и југу његове обале запљускују таласи Тихог океана док је на истоку Калифорнијски залив. Од континенталног дела Мексика одвојено је доњим током реке Колорадо.

Полуострво се протеже од града Мексикали на северу до града Кабо Сан Лукас на југу, у дужини од око 1.250 км. Укупна површина полуострва је 143.396 км².

У административном погледу територија полуострва је подељена између две савезне државе Мексика: Доње Калифорније која је на северу и Јужне Доње Калифорније на југу.

Историја

Земља Калифорнија постојала је као мит међу европским истраживачима пре него што је откривена. Најраније познато помињање идеје Калифорније било је у љубавном роману Las Sergas de Esplandián из 1510. шпанског аутора Гарсије Родригеза де Монталва. Књига описује острво Калифорнија као локацију западно од Антила, „веома близу стране земаљског раја; и насељено је црним женама, без иједног мушкарца међу њима, јер живе на начин Амазонки“.^[1]

Након Ернан Кортесовог освајања Мексика, привлачност земаљског раја, као и потрага за легендарним Анијанским мореузом, помогли су да се мотивише да пошаље неколико експедиција на западну обалу Нове Шпаније током 1530-их и раних 1540-их. Године 1539, истраживач Франциско де Улоа доказао је да је Доња Калифорнија била полуострво, а не острво.^[2] Ипак, идеја о острву је опстајала дуже од једног века и била је укључена у многе мапе.^[3] Вода која раздваја острво, сада названа „Калифорнијски залив“, понекад се називала „Црвено море“.^[4] Шпанци су полуострву и земљама на северу дали име Лас Калифорнијас, укључујући и Доњу Калифорнију и Алта Калифорнију, регион који је постао део данашњих америчких држава Калифорнија, Невада, Јута, Аризона и делови Колорада и Вајоминга.

Хронологија

„У време контакта, Северна Доња Калифорнија је првенствено била насељена са неколико староседелачких група које су припадале јуманском језичком огранку језичке породице Хокан.” Друге аутохтоне групе у Доњој Калифорнији у време првог контакта укључују народе Пајпај, Кумејај (Кумијај), Кочими, Кукапас (Кокопа), Килива, Гвајкура (Гуајкура или Вајкури) и Перику.^[5]
1578. или 1579. године: Сан Хуанило је била манилска галија која је потонула на плажи у Доњој Калифорнији крајем 1578. или почетком 1579. постала је прва олупина брода на обали Калифорније.^[6]
1973: Завршен је 1.700 km (1.100 mi) дугачак транс-полуострвни аутопут (Мексички савезни аутопут 1). То је први асфалтирани пут који се простире на целом полуострву. Аутопут је изградила мексичка влада како би побољшала економију Доње Калифорније и повећала туризам.^[7]
Од 2000. године, пет најчешћих аутохтоних језика у Доњој Калифорнији су Микстеко, Запотеко, Наватл, Пурепеча и Трикуи.^[8]

Геологија

Полуострво Доња Калифорнија је некада било део Северноамеричке плоче, чији део остаје тектонска плоча копненог Мексика. Пре отприлике 12 до 15 милиона година, источнопацифички успон почео је да засеца у ивицу Северноамеричке плоче, иницирајући одвајање полуострва од ње. Ширење унутар Калифорнијског залива састоји се од кратких косих пукотина или сегмената гребена повезаних дугим трансформационим раседима у правцу северозапада,^[9] који заједно чине зону рифта Калифорнијског залива. Северни крај зоне раседа налази се у Бролијевој сеизмичкој зони у басену Солтон мора између Империјалног раседа и раседа Сан Андреас.^[9] Полуострво Доња Калифорнија је сада део Пацифичке плоче и са њим се удаљава од источно-пацифичког успона у правцу северо-северозапада.

Дуж обале северно од Санта Росалије, Јужна Баја Калифорнија је истакнуто подручје вулканске активности.^[10]

Пустињске мангрове ограничене на стеновите увале на неравној обали Доње Калифорније расту преко остатака сопственог корена хиљадама година да би компензовале пораст нивоа мора, акумулирајући дебели слој тресета испод свог корена. Међутим, мангрове у равним обалним поплавним подручјима су акумулирале тањи слој тресета.^[11]

Види још

Референце

^ „Spain's Fantastic Vision and the Mythic Creation of California” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2017-05-25. г. Приступљено 2017-01-31.
^ „Gulf of California”. Encyclopaedia Britannica.
^ Jennings, Ken (19. 3. 2018). „"For Centuries, Europeans Thought California Was an Island"”. Condé Nast Traveler.
^ „California as Island? The Valk Map in the USC Chronicle | USC Libraries”. libraries.usc.edu. Приступљено 2021-04-04.
^ Schmal, John P. (2019-09-14). „Indigenous Baja California: The Rarest of the Rare”. Indigenous Mexico (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-17.
^ Von der Porten, Edward (2019). Ghost Galleon: The Discovery and Archaeology of the San Juanillo on Shores of Baja California. Texas A&M University Press. стр. 208.
^ Barkenbus, Jack, "The Trans-Peninsular Highway: A New Era for Baja California", Journal of Interamerican Studies and World Affairs, Vol. 16, No. 3. (Aug., 1974), pp. 259–273.
^ Schmal, John P. (2019-09-14). „Indigenous Baja California: The Rarest of the Rare”. Indigenous Mexico (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-17.
^ ^а ^б Alles, David L. „Geology of the Salton Trough” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2012-03-02. г. Приступљено 2016-12-18.
^ „Global Volcanism Program | Volcanoes of the World | Volcanoes of México and Central America | México”. Архивирано из оригинала 2010-06-14. г. Приступљено 2010-01-10. Volcanoes of México and Central America
^ „New Study Shows Desert Mangroves Are Major Source of Carbon Storage | Scripps Institution of Oceanography, UC San Diego”. scripps.ucsd.edu. 2016-03-28. Архивирано из оригинала 2016-04-09. г. Приступљено 2016-03-30.

Литература

Baja California State Government: History
MacDonald, Gregory (2019). Isle of the Amazons In the Vermilion Sea. Kansas City, MO: 39 West Press. ISBN 978-1-946358-14-1. An anthology of writings that describe Baja California, and the Gulf of California, from sources dated from the mid-sixteenth century to present.
Chapman, Charles E. (1921). A history of California: the Spanish period. Macmillan.
Davidson, John (1910). The origin and the meaning of the name California. San Francisco: Geographical Society of the Pacific.
de Montalvo, Garci Rodríguez (1992). Las sergas de Esplandián [The labors of the very brave Knight Esplandián]. Medieval & Renaissance Texts & Studies. 92. Превод: William Thomas Little. Binghamton, New York: Center for Medieval and Early Renaissance Studies, State University of New York at Binghamton. ISBN 0866981063.
Ford, Tirey L. (1926). Dawn and the Dons; The Romance of Monterey. San Francisco, California: A. M. Robertson.
Hale, Edward Everett (март 1864). „The Queen of California”. The Atlantic Monthly. св. 13 бр. 77. стр. 265—279.
Hale, Edward Everett (30. 4. 1862). „The Name California”. Proceedings of the American Antiquarian Society at the Hall of the American Academy in Boston: 45—53. Приступљено 27. 7. 2020.
Polk, Dora Beale (1995). The Island of California: A History of the Myth. Lincoln, Nebraska: University of Nebraska Press. ISBN 0803287410.
Putnam, Ruth (1917). Herbert Ingram Priestley, ур. California: the name. Berkeley: University of California.
MacDonald, Gregory (2019). Isle of the Amazons In the Vermilion Sea. Kansas City, MO: 39 West Press. ISBN 978-1-946358-14-1.
Rodríguez de Montalvo, Garci (1526) [1496]. Las sergas de Esplandián [The Adventures of Esplandián] (на језику: шпански). </ref>
Maas, Georgia (26. 4. 2000). „The Maven's Word of the Day – California”. Random House. Архивирано из оригинала 21. 12. 2001. г. Приступљено 17. 12. 2017.
Stewart, George (1945). Names on the Land: A Historical Account of Place-Naming in the United States. New York: Random House. стр. 11–17.
Benke, Arthur C.; Cushing, Colbert E. (2005). Rivers of North America. Academic Press. ISBN 0-12-088253-1.
Meigs, Andrew J.; Oskin, Michael E. (2002). „Convergence, block rotation, and structural interference across the Peninsular-Transverse Ranges boundary, eastern Santa Monica Mountains, California”. Ур.: Barth, Andrew. Contributions to Crustal Evolution of the Southwestern United States. Geological Society of America. стр. 281—87. ISBN 978-0-8137-2365-5.
Bancroft, Hubert Howe (1884). History of California: 1542–1800. The Works of Hubert Howe Bancroft. 18. San Francisco: A. L. Bancroft & Company.
Bancroft, Hubert Howe (1886). History of California: 1801–1824. The Works of Hubert Howe Bancroft. 19. San Francisco: A. L. Bancroft & Company.
Beebe, Rose Marie (2001). Lands of Promise and Despair: Chronicles of Early California, 1535–1846. Berkeley: Heyday Books. ISBN 1-890771-48-1.
Bouvier, Virginia Marie (2001). Women and the Conquest of California, 1542–1840: Codes of Silence. Tucson: University of Arizona. ISBN 978-0-8165-2446-4.
Chapman, Charles E. (1916). The Founding of Spanish California: The Northwestward Expansion of New Spain, 1687–1783. New York: Macmillan.
Chapman, Charles E. (1921). A History of California: The Spanish Period. New York: Macmillan.
Forbes, Alexander (1919) [1839]. California: A History of Upper and Lower California from Their First Discovery to the Present Time. San Francisco: Thomas C. Russell.
González Cruz, Edith; Altable, María Eugenia, ур. (2003). Historia general de Baja California Sur: Los procesos políticos. 2. Mexico City: Plaza y Valdes. ISBN 970-722-199-2.
María Luisa Rodríguez-Sala; Karina Neria (2003). Los gobernadores de las Californias, 1767–1804: contribuciones a la expansión territorial y del conocimiento (на језику: шпански). Instituto de Investigaciones Sociales, UNAM. ISBN 978-9-703-20277-5.
Bolton, Herbert Eugene. 1936. Rim of Christendom. Macmillan, New York.
Burrus, Ernest J. 1954. Kino Reports to Headquarters: Correspondence of Eusebio F. Kino, S.J., from New Spain with Rome. Instituto Historicum S.J., Rome.
Burrus, Ernest J. 1965. Kino Writes to the Duchess. Jesuit Historical Institute, Rome.
Mathes, W. Michael. 1969. First from the Gulf to the Pacific: The Diary of the Kino-Atondo Peninsular Expedition, December 14, 1684-January 13, 1685. Dawson's Book Shop, Los Angeles.
Engelhardt, Zephyrin, O.F.M. Missions and Missionaries, Volume One|San Francisco: The James H. Barry Co., 1908.
Jackson, Robert H. "Epidemic Disease and Population Decline in the Baja California Missions, 1697-1834" Southern California Quarterly 63:308-346|
Mathes, W. Michael. 1974. Californiana III: documentos para la historia de la transformación colonizadora de California, 1679-1686. José Porrúa Turanzas, Madrid.
Van Handel, Robert Michael. "The Jesuit and Franciscan Missions in Baja California." M.A. thesis. University of California, Santa Barbara, 1991.
Vernon, Edward W. 2002. Las Misiones Antiguas: The Spanish Missions of Baja California, 1683-1855. Viejo Press, Santa Barbara, California.