Рођена је 1933. године у Београду, где је завршила музичку школу и гимназију на Бановом брду и дипломирала руски језик и књижевност на Вишој педагошкој школи у Београду и продукцију на ФДУ. Радила је као наставник у Основној школи „Ђорђе Крстић” у Београду.[4] Била је одличан ђак и студент и учествовала је на радним акцијама.[5]
Била је главни и одговорни уредник Редакције Сусрети Четвртком - познате трибине за мале Београђане.
Према њеној идеји настала је манифестација „Радост Европе” која је окупљала децу из свих крајева Старог континента.[4] Била је уредница редакције за децу и младе у Телевизији Београд у време када се у њеној продукцији снимљене серије „Сиви дом” и „Заборављени”. Уз њене серије као и програме за децу и младе, као и уз чувено „Лаку ноћ децо”, одрастале су многе генерације.[6]
Била је члан радне групе Програма за децу и младе Евровизије као представник југословенске радио-телевизије од 1982. до 1990. године.[5]
Радила је као оперативни директор Позоришта Бошко Буха од 1998. до 2008. године. Захваљујући Дечјем културном центру, обновила је музички фестивал „Дечје београдско пролеће” који је после 20 година одржан у априлу ове године.
Заоставштина Донке Шпичек у Удружењу „Адлигат" у Београду: награде, документација, касете са телевизијским емисијама и др.
Поред бројних признања и награда издвајају се признања и плакете УНИЦЕФ-а, Ордена осмеха (који додељују деца Пољске одраслим ствараоцима за децу).
Добитник је награда: „Златни беочуг Београда” (када се додељивао само једном појединцу 1972. године), „Змајева награда”, међународна награда „Грозданин кикот” за вишедеценијски рад на пољу уметности и едукације деце и младих 2009. године.
Добила је и Међународно фестивалско признање „Мали принц” за 2012. годину, награда се додељује за изузетан дугогодишњи допринос развоју културе и сценске уметности за децу. Ову награду додељује Савет Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици.
Добитница је признања „Звезда међу звездама” 2015. године које додељује Савет фестивала Позориште Звездариште.[8]
Дечји културни центар Београда именовао је једну од сала „Донка Шпичек”.[10]
Легат Донке Шпичек
Њен брат Милан Д. Шпичек је њену заоставштину предао Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, чиме је формиран легат Донке Шпичек. У легату се налази низ Донкиних награда, укључујући и плакету УНИЦЕФ-а и Орден осмеха, који додељују деца Пољске одраслим ствараоцима за децу. Поред неколико награда, у оквиру легату се налазе лична документа, предмети, ВХС касете, ДВД филмови и публикације.[11][12]
