Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Диктатор (лат. dictator) је био именован у тренуцима велике опасности по римску државу. То се, на пример, радило у случају да оба конзула погину на бојном пољу или када би услед унутрашњих немира запретио грађански рат.

Антички Рим
Овај чланак је део серије о политичком систему Античког Рима
Периоди
Римско краљевство 753—509. пре н. е. Римска република 509—27. пре н. е. Римско царство 27. пре н. е.—476. н. е. Принципат Доминат Западно римско царство Источно римско царство
Римски устав
Устав Краљевства Устав Републике Устав Царства Устав касног Царства Сенат Скупштине Магистрат
Редовни магистрати
Конзул Претор Квестор Промагистрат Едил Трибун Цензор Гувернер
Ванредни магистрати
Диктатор Magister equitum Војни трибун Рекс Тријумвират Децемвири
Титуле и признања
Цар Легат Дукс Официјум Префект Vicarius Вигинтисексвири Ликтор Magister militum Император Princeps senatus Pontifex maximus Август Цезар Тетрарх
Преседан и право
Право Империјум Mos maiorum Колегијалност Auctoritas Грађанско право Cursus honorum Senatus consultum Senatus consultum ultimum
Скупштине
Центуријска Куријска Плебејска Трибутска
п р у

Диктатор је био изнад свих магистрата; покоравали су му се чак и конзули. Његова власт била је само временски ограничена — трајала је шест месеци. Диктатори су били Корнелије Сула и Гај Јулије Цезар.

• Историја за I разред гимназије, мр Снежана Ферјанчић, мр Татјана Катић, друго издање, 2007. године, Завод за уџбенике, Београд

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у