Дворедац или дивља рукола (лат.Diplotaxis tenuifolia), биљка из породице купусњача (Brassicaceae) специфичног мириса и укуса. Одомаћена је у Европи и западној Азији. Расте као коров уз путеве и на запуштеним местима, а ређе и на култивисаном земљишту. Млада биљка је јестива. Укус је врло сличан укусу гајене руколе али је интензивнији. Користи се и у народној медицини, нарочито као антискорбутик.
Научно име рода Diplotaxis потиче од речи diplous=двострук и taxis=ред, што указује на дворедни распоред семена у плоду. Име врсте tenuifolia потиче од латинских речи tener=њежан, мекан, фин и folium=лист, што означава биљку нежних листова,[2] упркос томе што су листови ове биљке заправо прилично дебели и сочни.[3]
Друга народна имена која се могу срести су: танколисни дворедац, дивља рига, дивљи купус, дивља салата, надимача.[3]
Дворедац воли стрме, суве, камените или шљунковите терене. Добро успева на еродираним падинама (точилима), рушевинама и каменим зидинама а може се наћи и поред путева и ограда. честа је на железничким насипима и пругама. Биљке које расту на кршу и камену обично су ситне и слабо развијене, док на плодним земљиштима уз реке и насипе може бујати до величине омањег жбуна.[3]
Изглед биљке
Дворедац је трајница висине до 60 цм. Корен је снажан, а стабљика јако разграната, обрасла листовима и у основи често одрвенела.
Листови су доста дебели и сочни, упркос имену tenuifolia (танколисни), плавкасто или сивкасто зелени. Дуги су 6-12 цм, дубоко перасто урезани на размакнуте, уске и дуге режњеве, често назубљеног обода. Режњева најчешће има 3-5 са сваке стране. Када се протрљају, свежи листови развијају специфичан мирис, сличан мирису гајене руколе, који подсећа на мирис печеног свињског меса, а потиче од присутног синигрозида.[5]
Цветови су жути и мирисни, на дугим дршкама. Сложени су на горњем делу стабљике у гроздасте цвасти, при врху густе, а при основи ређе. Крунични листићи су двоструко дужи од чашичних. Биљка цвета од маја до октобра. Плодови, љуске на дугим дршкама, пуне су ситног семена, распоређеног у два реда, одакле и потиче домаћи назив дворедац (као и немачки Doppelsame).[3]
Дворедац поред старог зида
Дворедац на сувом, песковитом земљишту
Лисна розета
Цвет
Цваст
Зелени плод
Зрели, распукли плод
Двореди распоред семена
Семе
Употреба
Листови двореца често су саставни део пролећних мешавина дивљег лиснатог поврћа, али се често могу наћи и на пијацама. Могу се брати од краја априла до краја јула, па и почетком августа. Најчешће се користи у Далмацији, Италији и Француској.
Обично се једу као салата, помешани са другим лиснатим поврћем или са кромпиром. Могу послужити као одлична витаминска допуна пролећној исхрани. Интензиван мирис листа у салати постаје блажи или се чак потпуно изгуби. Узета у већој количини биљка може бити отровна од присутног алкалоида непознате грађе.[5]
У другим земљама, где дворедац расте, познатији је као лековита врста, корисна за чишћење крви, искашљавање, као диуретик и антискорбутик. Посебно је значајан као антискорбутик због високог садржаја витамина Ц. Током пролећа и лета количина аскорбинске киселине у листовима креће се у листовима од 180 до 400 мг%, просечно изнад 300 мг%, а каротина 8-9 мг%.
Осим листа прикупља се и семе двореца које се, као и код других купусњача, може употребити за справљање сенфа, уместо семена горушице. Семе је љуткастог укуса и садржи гликозидсинигрин.
У старом веку овој биљци приписивана су афродизијачка својства.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
