Даница Петровић (Београд, 2. децембар 1945 — Београд, 20. август 2024) била je реномирани српски музиколог, педагог и научни саветник.

Даница Петровић је стекла основно, средње и високо образовање у свом родном граду, Београду. Матурирала је на математичком смеру гимназије „Свети Сава“ и на теоретском и клавирском одсеку (класа проф. Мирослава Лили Петровић) средње музичке школе „Јосип Славенски“. На Музичкој академији дипломирала је на одсеку за музикологију са радом „Сведочанства о путовањима по Балканском полуострву од XV до XVIII века као извори за историју српске музике“ и апсолвирала на одсеку за етномузикологију. 1970. године изабрана је за приправника Музиколошког института САНУ, у којем је стекла звање научног саветника (1995) и изабрана за директора Института (2001 - 2013). Последипломске студије похађала је у Оксфорду (1971), где је имала консултације са проф. Егоном Велесом и у Немачкој где је била на курсевима Ивана фон Гарднера (Минхен) и Мауруса Фафа (Бојрон).^[1] Докторску тезу „Осмогласник у музичкој традицији Јужних Словена“ одбранила је 1980. на Филозофском факултету у Љубљани.^[2]

На Академији уметности у Новом Саду од 1993. до 2010. предавала је Историју националне музике и извела прве генерације музиколога, магистара и доктора наука. Била је директор и селектор међународног Фестивала духовне музике у Новом Саду (1992, 1995). Организовала је предмет Историја црквене музике на Одсеку за црквену музику Музичке академије у Источном Сарајеву, где је била и консултант за последипломске студије.^[3]

Покретач је Летње школе црквеног појања „Корнелију у спомен“ у Сремским Карловцима, манастиру Јошаница, у Сентандреји, Будимпешти, Нишу, Трстенику и Прокупљу, организујући и водећи преко тридесет школа. Била је аутор програма и водила карловачку школу „Корнелију успомен“ читавих четврт века. Добитник је награде Сремских Карловаца 1997. године за допринос на пољу музике, посебно карловачког црквеног појања.^[4]

Др Даница Петровић је проучавала традицију српске црквене музике, афирмишући се у земљи и иностранству као један од њених најбољих зналаца. Од самог формирања (1967), активно је учествовала у раду „Студијског хора“ Института, којим је руководио академик Димитрије Стефановић.

Учествовала је на многобројним националним и међународним научним скуповима у земљи (САНУ, ЈАЗУ, ЦАНУ, МАНУ, Матица српска) и у иностранству (Велика Британија, Данска, Немачка, Холандија, Француска, Италија, Пољска, Аустрија, Мађарска, Румунија, Бугарска, Грчка, Финска, Русија, САД).

Била је дугогодишњи руководилац научних пројеката Музиколошког института САНУ и Матице српске, покретач и заменик главног и одговорног уредника Зборника Матице српске за сценске уметности и музику, чланица Међународног друштва (International Society of Orthodox Church Music) за православну црквену музику у Јоенсуу (Финска), Америчког друштва за византијску музику и химнологију (American Society of Byzantine Music and Himnology), као и групе Cantus Planus у оквиру Међународног музиколошког друштва.

Многобројне прилоге дала је и у пољу лексикографије, сарађујући као аутор прилога и члан редакције са водећим националним и иностраним енциклопедијама, лексиконима и речницима. За активну сарадњу на Руској православној енциклопедији примила је Грамату Руског патријарха Алексеја II, јануара 2008.^[5][6]

Поред преко 250 студија и чланака објављених на српском и више светских језика, њен обиман научни опус обухвата уређивање и редакцију капитално значајног издања Сабраних дела Корнелија Станковића (2004, 2007, 2014, 2023), појачких зборника Ненада Барачког (1995, 2000) и Тихомира Остојића (2010), као и нотне и звучне збирке Хиландарски ктитори у православном појању, за коју јој је Вукова задужбина доделила награду за науку (1999).

Резултат рада на пројекту Музика на раскршћу – српски, балкански и европски оквири, финансираног од стране Mинистарства за науку и технолошки развој Републике Србије, представља њен рад "Музиколошки институт Српске академије наука и уметности (1948–2010)" у коме су представљени почеци рада Музиколошког института, развој истраживачких пројеката, и резултати рада током свих протеклих година, и то на различитим пољима: издаваштво, рад на формирању различитих фондова, као и на популаризацији науке. Изложени су и основни подаци о организационим променама у протеклом периоду, развијеној сарадњи са другим институцијама, као и подаци о најпознатијим музиколозима, етномузиколозима, славистима и композиторима који су били гости Института.^[7]

Поводом 150-годишњице Првог београдског певачког друштва приредила је изложбу у Галерији САНУ и уредила књигу посвећену историји Друштва (2004).^[8]

• `Еј, Рудниче, ти планино стара - певање и свирање групе "Црнућанка" / Hey, Rudnik, you Old Mountain - Singing and Playing of the "Crnućanka" Group, 2003.
• Основе развоја верског туризма у Босни и Херцеговини, посебно у Републици Српској, 2017.
• Institute of Musicology SASA, 2015.
• An unknown letter by Joannes/Jean-Baptiste/ Thibaut, French Byzantines-musicologist 1899, 2004.
• Музика у српској правпславној цркви у Трсту, 1989.
• Лѣтопись: 21-24 March 1981, Birmingham: Fifteenth Spring Symposium of Byzantine Studies. Byzantium and the Slavs, 1982.
• Studies in Eastern Chant, Vols. II, III, 1977.
• Осмогласник у музичкој традицији Јужних Словена (Octoechos in the Musical Tradition of the Southern Slavs), 1982.
• Between Byzantium and Europe. South slavonic orthodox chant in the seventeenth-eighteenth centuries, 1993.
• The Beginnings of Polyphony in Serbian Church Music, 1981.
• Osmoglasnik v glasbeni tradiciji južnih slovanov, 1980.
• Pričevanja o potovanjih po balkanskem polotoku od XV. do XVII. stoletja: glasbena folklora in ljudski običaji, 1975.
• Станковић, Корнелије, 2001.
• Ukranian Melodies in the Serbian Monastery of Krka (Dalmatia), 1978.
• Почеци вишегласја у српској црквеној музици, 1981.
• Сачувани једногласни записи српског народног црквеног појања из пера Корнелија Станковића, 2014.
• Напеви српског црквеног поjaњa у мелографским записима и хармонизациjама Корнелиjа Станковића, 2018.
• Sex Difference in the Effect of ACE-DD Genotype on the Risk of Premature Myocardial Infarction, 2004.
• Ondersteuning en behandeling van personen met een dubbele diagnose, 2017.
• Religious music traditions in Belgrade in its way to become European town, 2017.
• Institute of musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2010.
• Age-related reduction of chromatin fractal dimension in toluidine blue – stained hepatocytes, 2016.
• Between Byzantium and Europe. South Slavonic Orthodox Chant in the Seventeenth-Eighteenth Centuries
• Transcription of the Stichera Idiomela for the Month of April from Russian Manuscripts from the 12th Century, 1991.
• The Viennese Series Monumenta Musicae Byzantinae, 1994.
• 1 Introduction (The Constancy and Development in the Christology of Theodoret of Cyrrhus), 2015.^[9]

• Музиколошки институт САНУ