Дамир Чакар (Пљевља, 28. јун 1973) бивши је југословенски и црногорски фудбалер.
Клупска каријера
Чакар је поникао у Рудару из Пљеваља, а 1988. године прелази у млађе категорије подгоричке Будућности. На почетку каријере је упоредо играо за омладинце подгоричког и сениоре пљеваљског тима.[1] Са омладинцима Будућности је 1991. освојио Куп СФРЈ, након што је у финалној утакмици после извођења једанаестераца савладана Ријека. То финале је играно на Стадиону Црвене звезде у Београду,[2] као предигра финала сениора Црвена звезда - Хајдук Сплит.
За први тим Будућности је дебитовао док се клуб такмичио у Првој лиги СФР Југославије. Касније се вратио у матични Рудар, са којим је 1993, након баража са Приштином, изборио пласман у Прву лигу СР Југославије.[1] Ипак није заиграо за Рудар у Првој лиги, јер је лета 1993. прешао у Борац из Чачка.
Након годину и по дана у Борцу, Чакар у јануару 1995. потписује за Партизан.[1] На 99. вечитом дербију, одиграном 18. марта 1995, Чакар је постигао гол из пенала, а утакмица је завршена нерешеним резултатом 2:2.[3] Након тога Партизану није суђен пенал против Црвене звезде више од 22 године, све до децембра 2017, када је Сејдуба Сума постигао гол са „беле тачке” на 156. вечитом дербију.[4] Још један гол у вечитом дербију је постигао 8. марта 1997, на 106. окршају београдских ривала, када је Партизан славио резултатом 3:0.[5][6] Чакар је дрес Партизана носио две и по године, и учествовао је у освајању две шампионске титуле (1995/96, 1996/97).[7] У те две сезоне је био и најбољи стрелац клуба, као и у врху листе стрелаца домаћег шампионата.
У лето 1997. прелази у новог француског прволигаша Шатеру. У сезони 1997/98. је постигао три гола у француској Првој лиги,[8] али је клуб испао из елитног ранга. Чакар је провео још једну сезону у екипи Шатеруа, док се клуб такмичио у Другој лиги. Након тога се вратио у СР Југославију и потписао за Сартид из Смедерева. Ипак у Сартиду је одиграо тек неколико утакмица, након чега је доживео тешку повреду због које је отишао на вишемесечну паузу.[9] Убрзо је раскинуо уговор са Сартидом, и након опоравка од повреде се прикључио Сутјесци из Никшића. У дресу Сутјеске је током сезоне 2000/01. забележио 19 првенствених погодака,[10] да би се у јулу 2001. вратио у Партизан.[11] У свом другом мандату у Партизану, Чакар је освојио још две титуле (2001/02, 2002/03).[7]
Током свог другог боравка у Партизану је имао и неке запажене у партије у европским утакмицама. У првом колу Купа УЕФА 2002/03, ривал Партизану је био Спортинг из Лисабона, за кога су тада играли млади Кристијано Роналдо и Рикардо Кварежма. На првој утакмици у Португалији, Партизан је славио резултатом 3:1, а потом је игран реванш на Стадиону ЈНА у Београду. Спортинг је у 55. минуту повео са 2:0, да би у 60. минуту тренер Тумбаковић на терен увео Чакара.[12] Чакар је прво у 78. минуту асистирао Андрији Делибашићу за смањење предности. Спортинг је затим у 82. минуту повео са 3:1, након чега се отишло у продужетке. У продужецима Чакар прво асистира Дејану Живковићу за 3:2, а потом и постиже гол и поставља коначних 3:3, којим се Партизан пласирао у наредну рунду такмичења.[13]
Чакар је такође био део екипе која је изборила пласман у групну фазу Лиге шампиона у сезони 2003/04. Постигао је гол у пенал серији на Сент Џејмс парку против Њукасла, када је изборен пласман у најквалитетније европско клупско такмичење.[14] Као резервиста је забележио три наступа у групној фази Лиге шампионе. Улазио је на терен у поразу (1:0) на гостовању мадридском Реалу, затим у поразу (2:1) гостовању Порту, и у ремију (1:1) са Марсељом у Београду.[15]
У фебруару 2005. је прослеђен на позајмицу у матични Рудар,[16] а лета исте године је и потписао уговор са овим клубом.[17] Наступајући у дресу Рудара, Чакар је у премијерној сезони црногорске Прве лиге постигао 16 голова, па је тако заједно са Жарком Кораћем поделио прво место на листи стрелаца.[18][19] У истој сезони је освојио и црногорски Куп са Рударом, након чега је у јулу 2007. напустио клуб.[20] Последњи ангажман је имао у будванском Могрену (2007/08), са којим је освојио још један црногорски Куп, да би након завршетка ове сезоне објавио крај играчке каријере.[21]
Репрезентација
За сениорску репрезентацију СР Југославије је одиграо три меча. Дебитовао је 31. марта 1995. у победи (1:0) над Уругвајем на београдској Маракани. Чакар је на терен ушао у другом полувремену уместо Дејана Стефановића,[22] а недуго затим је асистирао Сави Милошевићу за једини гол на утакмици.[23] Преостала два наступа је забележио 2001. године на Кирин купу у Јапану. Играо је 28. јуна 2001. против Парагваја (0:2), да би последњи пут у дресу националне селекције наступио 4. јула 2001. против Јапана (0:1) на опроштајном мечу Драгана Стојковића.[24]
Трофеји
- Партизан
- Рудар Пљевља
- Могрен
Референце
Спољашње везе
