Рођен у је Грузији. Студирао је на медицинском факултету. Постао је бољшевик и Стаљинов саборац. Живео је у Немачкој, да би се 1907. вратио у Русију и сместио у град Баку, али је исте године ухапшен, јер је био члан Социјал-демократске странке те је депортован у Сибир.[1] Три године касније је побегао и отишао да живи у Паризу. Године 1912. Орџоникидзе и Стаљин су се вратили у Санкт Петербург. Тамо је опет ухапшен и осуђен на три године тешког рада. Када је 1917. избила Октобарска револуција, вратио се у Петербург и поновно састао са Стаљином.[1]
Постоји уверење да је Орџоникидзе, због сукоба са Стаљином (јер је био против политике великих чистки и ликвидације), извршио самоубиство.[2] Његова смрт и данас је неразјашњена.[3] Дијагнозу о самоубиству је потписао др. Камински, који је и сам убрзо након тога ухапшен и смакнут.[1]
