Грделица је одувек било стратешки важном месту, око којег су се многе битке водиле током 19. и 20. века. Сударали су се војни и дипломатски интереси великих сила. Србија је на крају дефинитивно успоставила своју власт након Првог светског рата.
Постојала је у Грделици од 1898. године Подружница Српског Пољопривредног друштва, чије је седиште било у Београду. Село се налазило неколико километара од "Српског Манчестера" тј. Лесковца. Ту је поред друмског, био развијен и жељезнички саобраћај. Радило се годинама на јачању привреде у том крају.[1] Почетком 20. века постојала је ту мануфактура за израду ужади (гајтана). Њу су 1903. године покренули удружени Лексковчани са почетким капиталом од 15.000 динара. Ту се прво производило: гајтан, шијак и сукно. Када крај буде дефинитивно ослобођен од Турака, доживеће ће процват. У међуратном периоду од села постаје лепа варошица са развијеном индустријом. Ту је радио погон за прераду вуне, под називом "Фабрика штофа Јовановић, Поповић и комп." (помиње се и 1913).[2] Та импозантна фабрика чији је капитал нарастао на више милиона динара, је радила даноноћно, унајмивши 700 текстилних радника.[3]
Грделица вековима није имала православни храм, а акција градње прве богомоље отегла се преко 60 година. Најближа црква била је далеко седам километара. Индустријалац Јовановић је својим иметком подигао велику цркву у византијском стилу, и поклонио Грделици. Пројектант храма био је арх. Момир Коруновић, а фреске је радио академски сликар Дики. Градња је коштала милион динара а иконостас од ораховог дрвета у дуборезу, рад мајстора Нестора из Галичника - 200.000 динара. У месту је 7. јула 1935. године освећен темељ православне задужбене цркве посвећене Св. Јовану, ктитора фабриканта Јована Л. Јовановића. После три године рада завршена је иста у лето 1937. године. У порти је задужбинар подигао и парохијски дом, у маниру манастирских конака. На звонику комплетно опскрбљене цркве су забрујала три нова црквена звона, током освећења о Ивандану.[4]
Помиње се у школском извештају из 1878. године мушка школа у месту. Била је у једној малој собици у оквиру механе на Дервену, коју су Турци уништили. Учитељ је био из Ораовице (појао је у лесковачкој цркви) а имао је 40 ђака. Школу су издражавала годишњим прилогом сва места (пет) која су слала децу.[5] У основној школи су 1898. године радиле две учитељице. Тзв. Продужна школа у Грделици је отворена јануара 1910. године. Предавач Цветко Љубеновић је показао врло-добар успех учећи 14 ђака. Поред редовне одржавана је недељна и празнична школа за децу старијег узраста.[6] Народна основна школа у Грделици је 1939. године имала пет одељења, а припадала су јој и истурена одељења у околини: по два у Палојцу и Сељаници.[7]
Демографија
У насељу Грделица (село) живи 933 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,0 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
.svg)
