Град Зајечар

Зајечар
Зграда градске управе Зајечар
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски округ
Становништво
Становништво‍
 — 2022.47.991 [1]
 — густина44,94 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И / 43.903139° С; 22.275824° И / 43.903139; 22.275824
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина1.068 km2
Зајечар на карти Србије
Зајечар
Зајечар
Зајечар на карти Србије
Поштански број19000
Позивни број019
Регистарска ознакаZA
Веб-сајт
www.zajecar.info

Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.

Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).

Демографија

Према подацима пописа из 2022. на територији града Зајечара има 47.991 становника[1] што је за 11.470 мање у односу на попис из 2011. када је било 59.461 становника.[2]

Етнички састав према попису из 2022.‍[1]
Срби
  
 41.978 87,47%
Власи
  
 1.476 3,08%
Роми
  
 637 1,33%
Румуни
  
 192 0,40%
Југословени
  
 133 0,28%
Бугари
  
 132 0,28%
Македонци
  
 91 0,19%
Хрвати
  
 49 0,10%
Црногорци
  
 44 0,09%
Горанци
  
 28 0,06%
Албанци
  
 27 0,06%
Муслимани
  
 22 0,05%
Остали
  
 217 0,45%
Регионално
  
 20 0,04%
Неизјашњени
  
 1.144 2,38%
Непознато
  
 1.801 3,75%

Насеља

Град Зајечар чини 42 насеља, од којих је једно градско, 41 сеоско.

Насеље Становништво Промена (%)
Попис 2011.[2] Попис 2022.[3]
Боровац 114 79 -30,70%
Брусник 315 184 -41,59%
Велика Јасикова 819 506 -38,22%
Велики Извор 2.399 2.036 -15,13%
Велики Јасеновац 287 184 -35,89%
Вражогрнац 1.096 865 -21,08%
Вратарница 457 277 -39,39%
Врбица 205 150 -26,83%
Гамзиград 683 537 -21,38%
Глоговица 387 254 -34,37%
Горња Бела Река 122 87 -28,69%
Градсково 504 337 -33,13%
Грлиште 697 465 -33,29%
Грљан 2.379 1.914 -19,55%
Дубочане 365 289 -20,82%
Заграђе 167 105 -37,13%
Зајечар 38.165 32.448 -14,98%
Звездан 1.602 1.414 -11,74%
Јелашница 100 66 -34,00%
Кленовац 172 91 -47,09%
Копривница 420 245 -41,67%
Ласово 245 148 -39,59%
Леновац 147 96 -34,69%
Лесковац 80 41 -48,75%
Лубница 808 647 -19,93%
Мала Јасикова 235 167 -28,94%
Мали Извор 372 272 -26,88%
Мали Јасеновац 232 130 -43,97%
Мариновац 209 126 -39,71%
Метриш 273 145 -46,89%
Николичево 715 563 -21,26%
Планиница 205 104 -49,27%
Прлита 90 89 -1,11%
Рготина 1.452 1.017 -29,96%
Салаш 688 431 -37,35%
Селачка 208 114 -45,19%
Табаковац 170 93 -45,29%
Трнавац 391 274 -29,92%
Халово 707 513 -27,44%
Чокоњар 143 74 -48,25%
Шипиково 383 202 -47,26%
Шљивар 253 212 -16,21%

Галерија

Референце

  1. ^ а б в „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 29. 05. 2023. 
  2. ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  3. ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 1. 6. 2023. 

Спољашње везе