Рођен је у Новом Саду, а пореклом је из Горње Пецке у Републици Српској.[1] Брат је српског ватерполисте и олимпијског шампиона Душка Пијетловића.
Професионални ватерполо пут започео је у Војводини, наставио у Партизану, али је право играчко сазревање дочекао у Катару. Са клубом из Котора је 2010. освојио Трофеј ЛЕН-а, што уз трофеје националних првенстава и купова са Партизаном, Будвом, Орадеом и Шапцом представља трофеј од велике важности за једног спортисту.
Након такмичења у Орадеи, вратио се накратко у српски ватерполо, одиграо једну сезону у Шапцу са којим је освојио и Куп Србије и то по први пут као капитен једног тима.[2] Уследио је растанак са српским клубом, па је потписао нови уговор са Орадеом.
Репрезентација
У репрезентацији је сакупио доста екипних, али и неколико личних признања и медаља. Највеће је свакако оно са Олимпијских игара у Рију 2016. године, које је једно од укупно освојених трофеја.
Иако је био кандидат за ЕП 2006, први пут је на једном таквом такмичењу заиграо у Загребу 2010. године. Био је замена Слободана Сора, а онда пропустио Ајндховен 2012. и вратио се 2014. у Будимпешту. На такмичењу на којем је Србија тријумфовала, Пијетловић је проглашен за најбољег голмана.[3] Истим признањем његов рад и допринос тиму награђен је и на завршном турниру Светске лиге 2014. у Дубаију[4].
Када су у питању светска првенства, Пијетловић је на њих шест представљао Србију. Освојио је два злата, у Риму 2009. и Казању 2015, док се 2011. из Шангаја вратио са сребреном медаљом.
На Олимпијским играма наступио је два пута. У Лондону 2012, на свом дебију освојио је бронзу док је четири године касније био део тима који је направио највећи успех у српском ватерполу освајањем златне медаље у Рију.
Након повлачења Слободана Сора из националног тима Србије, Гојко Пијетловић је задужио капицу са бројем један и до сада убележио укупно 265 наступа и 23 медаље.
Поред ове 23 медаље из сениорске репрезентације, Пијетловић има и једну из јуниорских дана када је као репрезентативац Југославије освојио Европско првенство 2002. у Барију.
