Горска служба спасавања Србије - ГСС Србије је добровољна и непрофитабилна организација, чији је основни циљ спасавање људи у невољи који се налазе у неприступачним планинским и урбаним условима. Она је основана 1952. године и делује у оквиру Планинарског савеза Србије. Оформљена је од стране искусних планинара, по узору на алпске земље и данас је сачињава око 200 активних спасилаца. Припадници ГСС Србије спадају у најспремније планинаре, спелеологе, високогорце, скијаше са посебном обуком која им омогућава успешно спасавање и пружање прве медицинске помоћи у неприступачним условима. Служба је активно присутна на српским планинама и скијалиштимаКопаоник, Стара Планина и Златибор. Члан је светске асоцијације спасилаца ИКАР[1], са лиценцом А категорије, а своја знања и нове технике спасавања усавршава на многобројним семинарима широм света. Најзначајније спасилачке акције које је извео ГСС Србије су[2]:
Претрага и спасавање људи угрожених током НАТО агресије1999. године (припадници ГССа су први ушли у бомбардоване зграде РТСа и кинеске амбасаде из које су извукли двоје преживелих)
Евакуација погинулих планинара са Проклетија и Жијева
ГСС Србије често учествује на вежбама, које организује са припадницима Противтерористичке јединице и Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије (попут акција спасавања на води које се изводе на Ибру[3]), а редовно учествује и на међународном сајму заштите и безбедности у Београду.
Поред спасилачких активности, ГСС Србије традиционално организује рекреативна спортска такмичења за своје чланове и пријатеље, зими у скијању, лети у планинском бициклизму.
Врсте спасилачких акција
Спасилачке акције ГСС Србије изводи посебно одређени спасилачки тим ГСС Србије и он је као такав срж саме акције. Саме спасилачке акције ГСС Србије могу припадати једној од следећих група[2]:
Спасилачко дежурство је тип спасилачке акције који се карактерише присуством спасилачког тима за време одржавања неке планинарске активности. Основе овакве акције су: постојање неопходне спасилачке инфраструктуре на самој локацији одигравања догађаја, јасан скуп одговорности спасилачког тима и строге инструкције за сваког члана тима. Типичан пример ове спасилачке активности представља спасилачко дежурство за време скијашке сезоне на уређеним скијалиштима на планинама: Копаоник, Стара Планина и Златибор.
Обезбеђење планинарских активности је тип спасилачке акције који се карактерише присуством спасилачког тима током одржавања неког ризичног планинарског догађаја. Током ових акције, уколико је подесно, сами спасиоци могу бити ангажовани и као планински водичи. Спасилачка инфраструктура и опрема неопходни за извођење овог типа акција могу бити присутни (обезбеђени од стране организатора) или могу бити допремљени и ношени током акције од стране спасилачког тима. Типичан пример ове спасилачке активности представља обезбеђивање трекинг тура, скијашких такмичења или пењачких активности.
Спасавање по пријему позива за помоћ је најкомплекснији тип спасилачких акција и започиње примањем позива за помоћ у бази ГСС Србије. Одмах по пријему позива, спасилачки тим се активира и креће у спасилачку акцију, али брзина његовог реаговања зависи од договора са другим субјектима у смислу коришћења брзог транспорта (ваздушним путем).
Спасавање у општим планинским условима које укључује претрагу, пружање прве помоћи и евакуацију људи у невољи или повређених особа на планинама. Повод за овакве интервенције су обично несреће на трекинг турама, планинарењу или Нордијском скијању.
Спасавање на скијашким теренима које укључује потрагу за изгубљеним скијашима, пружање прва помоћ и помоћ при транспорту у већим ски центрима. Поред тога, обавља се далеко ризичнија операција евакуације скијаша са жичара у случају да оне престану да раде.
Спасавање у стени које укључује приступ, пружање прве помоћи и евакуацију људи из стена, а сама операција захтева познавање техника кретања у стени, снегу и леду. Током ове врсте спасавања користе се специјално развијене стратегије за претрагу, приступ, помоћ и евакуацију људи у невољи. Овај тип спасилачких акција се увек изводи у сарадњи са пењачким одсецима планинарске асоцијације.
Спасавање у пећини представља највероватније најзахтевнији вид спасавања у коме се често јавља и потреба за спелео роњењем, а обавља се у природним и вештачким пећинама и јамама. Овај тип акција се изводи уз највећу могућу сарадњу спасилачке службе, спелеолошких и ронилачких клубова.
Спасавање у урбаним условима се обавља у условима који су уследили након елементарних катастрофа, рушења великих зграда и сличног у градским срединама.
Унутрашња структура ГСС Србије
Најважније тело Горске службе спасавања је Начелништво. ГСС Србије је, Законом о ванредним ситуацијама, уврштена у чиниоце заштите и спасавања у Србији. Стратешки је партнер Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије за извођење спасавања на неприступачним теренима.
Чланство ГСС Србије сачињавају добровољци који су успешно савладали захтеван вишемесечни курс обуке који обухвата како знања техничке природе, тако и савладавање пружања прве помоћи. Свако од чланова сваке године пролази низ интензивних тестирања, како физичке припремљености и техничке оспособљености за извођење акција, тако и познавања и пружања прве помоћи које је неопходно за успешно обављање спасилачких акција.
Сам курс ГСС Србије се обавља почетком јесени и на њега се примају кандидати између 18 и 35 година који су успешно савладали квалификациони тест.
ГСС Србије поседује сопствену евиденцију изведених спасилачких акција од 1996. године. У последњих двадесет година изведено је око 15.000 спасилачких интервенција на повредама, а просечно се годишње обави око 50 претрага за изгубљеним особама или опсежнијих спасилачких акција на годишњем нивоу, углавном на Копаонику, али и у другим деловима Србије.
