Горан Баланчевић (Краљево, 1961) је српски позоришни глумац.
Биографија
У родном граду је завршио основну и средњу школу.[1]
Лутакрством и глумом се професионално бави од 1980. Радио је у позоришту, телевизији и на филму.[1]
Он је био стални члан Народног позоришта „Љубиша Јовановић“ у Шапцу, позоришта лутака „Пинокио“ у Земуну, Wolken театра и Popen теaтра Chardak у Амстердаму.[1]
Један од аниматора у ТВ серији „Лаку ноћ, децо“.[1]
Активно се бави технологијом лутака.
Награде
Најбоље глумачко остварење у представи „Златна јабука“ 1988, Сусрети професионалних позоришта лутака Србије (Нови Сад)[1]
Награда „Јанко Врбњак“ у представи „Кића у царству буба“ 1991, Сусрети професионалних позоришта лутака Србије (Зрењанин)[1]
Награда за најбоље глумачко остварење у представи "Сетио сам се", 1992, Сусрети професионалних позоришта лутака Србије (Београд)[1]
Награда за глумачко остварење у представи „Велика крађа сатова“ 1997, Сусрети професионалних позоришта лутака Србије (Ниш)[1]
Награда „Јанко Врбњак“ у представи „Био једном један лав“ 2001, Сусрети професионалних позоришта лутака Србије (Нови Сад)[1]
Награда „Јанко Врбњак“ у представи „Конац дело краси“ 2008, Сусрети професионалних позоришта лутака Србије (Ниш)[1]
Награда за колективну игру 1985, Бијенале југословенског луткарства (Бугојно)[1]
Награда за најбоље глумачко остварење у представи „Златна јабука“ за улогу Лакат-браде 1989, Бијенале југословенског луткарства (Бугојно)[1]
Награда за глумачко остварење у представи „Био једном један лав“ 2001, Међународни фестивал позоришта за дјецу (Бања Лука)[1]
Награда за анимацију у представи „Андерсенови кувари“ 2008, Међународни луткарски фестивал „Златна искра“ (Крагујевац)[1]
Признање за глумачку игру у представи „Андерсенови кувари“ 2017, Бугојанско луткарско бијенале[1]
Годишње награде Малог позоришта „Душко Радовић“ (Божидар Валтровић) за улоге у представама: „Кића у царству буба“, „Сетио сам се“, „Велика крађа сатова“, „Царев славуј“, „Био једном један лав“, „Капетан Џон Пиплфокс“, „Конац дело краси“, „Циркус Марио & Нета“[1]