Клуб је основан у Филаделфији 1946. као Филаделфија вориорси. Вориорси су били једни од оснивача Кошаркашке асоцијације Америке и освајачи BAA лиге 1947. Прву титулу у НБА лиги су освојили 1956. У Сан Франциско су прешли 1962. и постали Сан Франциско вориорси, а име Голден стејт вориорси узели су у сезони 1971/72.[1]
Вориорси су освојили седам НБА шампионата. Последњу титулу су освојили 2022. победивши у финалу Бостон селтиксе.
Голден Стејт је у сезони 2015/16. оборио рекорд чувене генерације Чикаго булса из сезоне 1995/96. са остварена 73 тријумфа у регуларном делу сезоне и само 9 пораза.
Историја
Филаделфија вориорси
Вориорси су основани 1946. године под именом Филаделфија вориорси, а клуб је био члан Кошаркашког савеза Америке. Прво је био у власништву Питера Тирела, који је поседовао хокејашки тим Филаделфија рокетси такође.[2] Тирел је запослио Едија Готлиба, дуго времена промотера кошарке у области Филаделфије, који је радио као тренер и генерални директор.[3]
Предвођени шутерском сензацијом Џоом Фулксом, тим је освојио првенство у премијерној сезони 1946/47. победом над Чикаго стагсима 4 : 1. НБА лига која је основана 1949, званично признаје тај шампионат као своје прво такмичење. Готлиб је купио тим 1951. године.
Своју другу титулу Вориорси су освојили у сезони 1955/56, победивши Форт Вејн пистонсе у финалу. У то време највеће звезде Вориорса били су Пол Аризин, Том Гола и Нил Џонстон. Тим је на драфту 1959. године изабрао Вилта Чејмберлена. Брзо се Чејмберлен прилагодио и постао један од лидера тима. Дана 2. марта 1962. године, у мечу одиграном на неутралном терену у Хершију (Пенсилванија), Чејмберлен је убацио 100 поена против Њујорк никса (једини који је у једној утакмици постигао 100 поена).[4]
Сан Франциско вориорси
Рик Бери, кошаркаш Вориорса
Френклин Миули је 1962. године купио већински пакет акција тима и преселио франшизу у Сан Франциско, а тим је преименован у Сан Франциско вориорси. Већина утакмица на домаћем паркету је играна на Кав Паласу у Дејли Ситију (објекат се налази јужно од границе града Сан Франциска) од 1962. до 1964. године, те у Сан Франциско-Сивик Аудиторијуму од 1964. до 1966. године, мада су Вориорси повремено играли као домаћини у најближим градовима попут Оукланда и Сан Хосеа.
Пре НБА сезоне 1963/64, Ратници су драфтовали Нејта Термонда. Вориорси су победили и освојили титулу првака Западне конференције, али су поражени у НБА финалу од Бостон селтикса. У сезони 1964/65, ратници трејдују Чејмберлена у Филаделфија севентисиксерсе у замену за Конија Диркинга, Лија Шафера, Пала Неумана и 150.000 долара; победили су у само 17 утакмица. 1965. године су изабрали Рика Берија у првом кругу драфта, који је постао руки године те сезоне, а онда предводио Вориорсе у НБА финалу у сезони 1966/67, изгубивши од Чејмберленовог новог тима, Филаделфије севентисиксерс.
Бери је био љут на руководство Вориорса и због неспоразума прелази у ривалски тим Оукланд оуксе, за које је наступао две године.[5] Током следећих пар година тим није био конкурентан за титулу. У сезони 1970/71. последњи пут је наступао под именом Сан Франциско вориорси.
Ера Голден Стејта
1971—1987
Шампиони 1975
Франшиза је усвојила бренд име Голден Стејт вориорси пре сезоне 1971/72, како би указивало да тим представља целу државу Калифорнију.[1] Скоро све утакмице код куће су играли у Оукланду; шест су играли у Сан Дијегу, али ниједну у Сан Франциску или Дејли Ситију. Оукланд Арена је постала дом Вориорса 1972. године.
Вориорси су играли у плеј-офу од 1971. до 1977. године, осим у 1974. и освајају прву НБА титулу 1974/75. под новим именом. У ономе што многи сматрају за највећу сензацију у историји НБА, Голден Стејт је не само победио, већ и понизио екипу Вашингтон булетса победом 4 : 0 у финалу НБА лиге. Тренер шампионског тима је био бивши играч Ратника Ал Атлес, а на терену су најзапаженији били Рик Бери, Џамал Вилкс и Фил Смит. Бери је именован за најкориснијег играча финала.[6]
Због губитка кључних играча као што су Бери, Вилкс и Термонд услед трејдова и пензионисања, Ратници су покушавали да саставе нови тим у борби за титулу од 1978. до 1987. Кроз одабир на драфту, наредних година у Вориорсе су дошли бивши центар Пердјуа Пурвис Шорт (1978), Џо Керол (1980) и центар Роберт Периш (1976) који је трејдован у Бостон селтиксе 1980. године. Године 1983. ратници су за Бернарда Кинга послали понуду Њујорк никсима, али пошто ови нису могли да га исплате — брзо су га трејдовали Никсима у замену за Мајкла Реја Ричардсона.
Одлазак ових играча из различитих разлога симболизује узалудност франшизе током овог периода да стабилизује клуб и резултате. Први тренер Атлес је постао генерални директор 1980. и тим је направио неколико промена на клупи. Нови власници Џим Фицџералд и Дан Финан коначно су успели да врате углед тима ангажовањем бившег тренера Кливленда Џорџа Карла 1986. и након избора крила Криса Малина на драфту 1985.
1987—2009
Након што су довели Криса Малина у клуб, на драфту 1988. године су изабрали Мича Ричмонда и Тима Хардавеја. Ратници су коначно после низа неуспеха изградили један од најбољих офанзивних тимова у лиги. Током сезоне 1990/91, три играча имала су просек од 22 поена, али је одбрана била слаба. Доласком Латрела Спривела 1992. и Криса Вебера 1993. године, екипа је имала потенцијал за високе домете. Велики проблем су представљале повреде важних играча. Крис Малин 1992. није играо пола сезоне, Хардавеј десет мечева, а Били Овенс 37 утакмица. Од 1993. до 1995. повреде су мучиле и остале играче из прве петорке Вориорса, али је тим ипак успео да се квалификује за доигравање 1993.
Хардавеј је отишао из клуба 1996, а било је недисциплине у тиму (када је на тренингу, 1. децембра 1997. Спривел напао тренера Пи Џеј Карлисима).[7][8]
После тога, све до 2007. године, Ратници нису успели да се квалификују у плеј-оф. Поред искуснијих Барона Дејвиса и Џејсона Ричардсона и доласком младог Монте Елиса 2005. године, успели су да играју у доигравању после 13 година.[9] Победили су лидера конференције Далас мавериксе 4 : 2, али су у наредној рунди изгубили од Јуте 4 : 1.
Током сезоне 2012/13 Кари је поставио рекорд НБА лиге по постигнутим тројкама у регуларној сезони (272).[12] Наредне године, Кари и саиграч Клеј Томпсон постављају заједнички НБА рекорд по постигнутим тројкама у сезони (484),[13] због чега добијају надимак Сплеш брадерси.[14][15] Голден Стејт је завршио регуларну сезону скором 47—35, изборио је плеј-оф и добио Денвер нагетсе у првом кругу.[16] У полуфиналу је играо против Сан Антонио спарса, али је испао после шест одиграних утакмица.
У сезони 2014/15 Кари је предводио Ратнике до прве НБА титуле од 1975. године. Голден Стејт је у финалу победио Кливленд кавалирсе укупним резултатом 4−2.
Голден Стејт вориорси су наставили с добром игром и у сезони 2015/16; тим је нанизао 24 узастопне победе од почетка такмичења.[17] Низ победа прекинут је поразом од екипе Милвоки бакса.[18] Исте сезоне је Голден Стејт оборио рекорд НБА лиге по постигнутим тројкама у једној сезони.[19] Вориорси су наставили да исписују странице историје НБА лиге, победом против Мемфис гризлиса 125:104 и тако су оборили рекорд чувене генерације Чикаго булса из сезоне 1995/96 са остварена 73 тријумфа у регуларном делу сезоне.[20] Ипак нису успели да освоје шампионски прстен, пошто је Голден Стејт поражен у неизвесном НБА финалу од Кливленда са 3−4 у серији.
У сезони 2016/17, Ратници су први тим у историји НБА лиге који је плеј оф серију до великог финала окончао без пораза. Голден Стејт је победио екипу Сан Антонија у гостима резултатом 129−115 и тако финалну серију Западне конференције затворио са максималним учинком. Ратници су у плеј офу остварили скор од 12−0 и исписали нову страницу историје.[21] Доласком Кевина Дурента из Оклахоме, знатно је ојачан тим из Оукленда. Био је један од најзаслужнијих за освајање другог шампионског прстена, победом у финалу НБА лиге против Кливленд кавалирса са 4:1 у серији.
.jpeg)
