Филмом је почео да се бави још као средњошколац. Десет година се бавио дизајном шминке и основао је своју фирму под именом „Некропија” пре него што му се пружила прилика да у 21. години као извршни продуцент сними свој први филм. Суоснивач је Филмског фестивала у Гвадалахари, а основао је и продукцијску кућу Текила Ганг. Године 1998. отет му је отац у Мексику. Пошто га је спасао плативши откуп, Гиљермо дел Торо одлучио је да напусти Мексико и да живи у Лос Анђелесу (САД).
Године 2017. је режирао филм Облик воде, те је добио седам номинација за награду Златни глобус, дванаест номинација за БАФТА награду и тринаест номинација за награду Оскар.
Приватан живот
Гиљермо је био ожењен Лоренцом Њутн. Имају двоје деце. Почели су да излазе када су истовремено студирали на институту у Гвадалахари. Развели су се у септембру 2017. године. Он одржава резиденције у Торонту и Лос Анђелесу, и враћа се сваких шест недеља у Гвадалахару да посети своју породицу.[1][2]
Он такође поседује две одвојене куће искључиво за своје књиге, уметничке плакате и друге ствари које се односе на његов рад, објашњавајући: „Као дете сам сањао да имам кућу са тајним пролазима и собу где киша пада 24 сата дневно. Поента тога да будеш преко 40 је да испуниш жеље које си чувао у себи од кад си имао 7 година.”[3]
Политика
Дел Торо је у интервјуу 2017. године описао свој политички став као „мало превише либералан”. Он је истакао да су зликовци у већини његових филмова уједињени заједничким атрибутом ауторитарности.[4]
Киднаповање 1997.
Око 1997. године дел Торов отац, Федерико дел Торо Торес, је био киднапован у Гвадалахари. Породица дел Торо је морала да плати двоструко већу количину него што је првобитно тражено. Џејмс Камерон, филмски редитељ и Гиљермов пријатељ, им је помогао да плате откупнину.[5] Након што је плаћена откупнина Федерико је пуштен на слободу. Кривци никада нису били ухваћени, а новац породице дел Торо и Џејмса Камерона никада није повраћен. Догађај је подстакао Гиљерма дел Тора и његову породицу да се преселе у иностранство. У интервјуу за часопис „Тime” о очевом киднаповању је рекао: „Сваког дана, сваке недеље, нешто се дешава што ме подсећа да сам у привременом изгнанству(из своје државе).”[6][7]
Каријера
Дел Торо је режирао велики број филмова, од комичних стрипова Блејд 2, Хелбој до историјских фантазија и хорор филмова, од којих су два постављена у Шпанији у контексту шпанског грађанског рата. Ова два филма, Ђавоља кичма (The Devil's Backbone) и Панов лавиринт, спадају у његове најкритичније признате радове. Они деле сличне поставке, протагонисте и теме са шпанским филмом 1973. године „Дух кошнице” (The Spirit of the Beehive), који се широко сматра најфинијим шпанским филмом 1970-их.[8]
Близак је пријатељ са још два истакнута и критички похваљена мексичка филмска ствараоца: Алфонсо Куарон и Алехандро Гонсалес Ињариту. Три филмска продуцента, названа „Три пријатеља” (Three Amigos), основали су производну компанију Ча Ча Ча филмови (Cha Cha Cha Films), чија је први филм било Рудо и Цурси (Rudo y Cursi) 2008. године. Дел Торо је такође допринео и веб серији Приколице из пакла (Trailers from Hell).
Дана 2. јуна 2009. године пуштен је први роман Дел Торо, Притисак (The Strain). То је први део апокалиптичке вампирске трилогије у којој су коаутори дел Торо и Чак Хоган (Chuck Hogan). Други наслов, Пад (The Fall) објављен је 21. септембра 2010. године. Посљедњи део, Ноћни Етернал (Night Eternal), уследио је у октобру 2011.
Био је изабран да буде у жирију за главно такмичење на Канском филмском фестивалу 2015. године.[9][10]
Радио је на трилогији „Хобит”, коју је испрва требало да режира. На филмовима има кредит косценаристе.[11]
Дел Торо је режирао драмски филм „Облик воде” (The Shape of Water) у хладном рату, у којем глуме Сали Хокинс, Октавија Спенсер и Мајкл Шенон. Снимање је почео 15. августа 2016. у Торонту и завршио дванаест недеља касније.[12][13]
