Завршио је докторат на Институту за словенску филологију Универзитетa у Бечу[1], где је радио као редовни професор.[2]
Иако се током студија специјализирао за русистику и сербокроатистику, те је студијски боравио у Загребу и Сарајеву, бави се готово свим славенским језицима.[1] Научио је српскохрватски, руски, пољски и бугарски, а касније и остале словенске језике. Током десет година похађао је летње школе у разним словенским земљама за усавршавање и вежбање словенских језика.[3]
У лингвистици и филологији главне области интересовања Њуекловског биле су контактна лингвистика, историја разних словенских језика, рачунарска лингвистика, дијалектологија, акцентологија, словеначки протестантизам, етнографија и културолошке студије.[3]
Редовни је члан Аустријске академије наука од 14. маја 2002. и инострани је члан састава Одељења језика и књижевности Српске академије науке и уметности од 2. новембра 2006.[2] Уредник је Wiener Slawistischer Almanach, члан уредништва Wiener Sawistisches Jahrbuch, Studia Slavica Hungarica и Зборник Матице српске за филологију и лингвистику.[2] Аутор је „Српске и јужнословенске теме” 2010. године.[4]
