Након што је завршио школу, отишао је у Лењинград. Ушао у Лењинградски институт за прецизну механику и оптику. Играо је у студентском фудбалском тиму за Локомотиву. Приметио га је главни тренер Динама (Лењинград) Аркадиј Алов и позвао га у свој тим. У Динаму је провео годину ипо дана, играо успешно, а приметили су га представници престоничких клубова. Јеврјужихин није желео да напусти Лењинград, почео је да тренира са Зенитом, али је ипак завршио сезону у Динаму.
Године 1966. прелази у Динамо (Москва), али није размишљао о фудбалској каријери.[1] Као и раније, био је редовни студент московског универзитета на оптичко-механичком факултету. Почео је да се појављује на терену тек у јуну 1966. године, за то време клубови су решавали несугласице међу собом. У првом мечу за Динамо постигао је гол против СКА, а у деветом против московског Спартака постигао је три и помогао екипи да победи резултатом 4:0. Крајем године је позван у репрезентацију СССР-а. До 1976. играо је за Динамо, а у последњој сезони постао је првак државе.
