Гастро понуда Земуна или кухиња Земунаца највећим делом условљена је географским положајем Земуна и представља својеврсну мешавину различитих утицаја — највећим делом елемента војвођанске кухиње, на основу којих гастро понуда Земуна може бити нешто по чему је постала препознатљива, у Србији и иностранству.[1]
Историја
Године 1871. после преуређења Аустроугарске, Земун је добио статусу слободног града с изборним градоначелником. Нешто касније укинута је Војна граница и Земун је постао средиште образованог среза. Године 1873. град је повезан железничком пругом са Европом, а затим, преко Београда 1884. године са истоком Србије. Улагање у инфраструктуру Земуна повећало је промет и оживело привреду, која се огледала у отварању радионица, првих фабрика, парних млинова, првих банака, савремених хотела, кафана, обнављању грађевинског фонда, уређивању улица, копању првих артеских бунара (1892) и увођењу електричног осветљења (1901).[2]
Све то пратило је и развој угоститељства и гастро понуде у Земуну. Како је временом преовладо глас да је Земун познат по кафанама у којима се спремају најбољи рибљи специјалитети, да на јеловнику има 70 разних јела од речне рибе, да у њима риба директно из Дунава ускакаче у тигањ,[3] и да се спрема надалеко чувена рибља чорби јединственог укуса (чија се традиционална рецептура и данас користи), почели су да долазе и угледни гости. Тако је временом Земун постао култно место и модеран угоститељски центар који је окупљао не само љубитеље рибљих специјалитета, доброг вина и друштва, већ и уметнике, књижевнике дипломате, али и аласе са Дунава, у који су они долазили и доносили пуне руке свеже рибе, право из својих чамаца.
Основне карактеристике гастро понуде
Кухињу Земунаца карактерише:
богатсво и разноврсност хране, што је последица близине реке, шуме и плодног тла.
мешавина кухиња различитих народа који живе на овом простору од давнина.
богатство кулинарских знања произашло из међусобног утицаја домаће, немачке или мађарске кухиње
аутентичност, или изведеност јела из других кухиња
преузетост јела из других јеловника, али са додатком аутентичне ароме и утицаја.
Рибљи специјалитети
У јеловницима Земуна пре свега доминирају јела која се справљају од речне рибе по рецептима рибара или кулинара (печена риба, рибља чорба, рибљи паприкаш и друго). Да је Земун од давнина познат по рибљим специјалитетима сведоче и називи старих ресторана попут ових — „Код плаветне штуке“, „Код златног шарана“, „Венеција” итд.
Део гастропонуде Земуна од рибе уловљене у Дунаву и поврћа из локалних башти
Сом и смуђ из тањираче и кромпир салат
Смуђ орли и две вртсе салата
Кечига из тањираче
Јела од меса и поврћа
Гастро понуду Земуна поред разноврсних јела од рибе, карактерише и богата понуда јела од разних врста црвеног и белог меса и разноврсног поврћа, са елементима, страосрпске, војвођанске али и европске кухиње, пре свега мађарске.
Пецива
Богата понуду пецива и колача у Земуну, најчешће је резултат утицаја војвођанске кухиње (штрудле, пите, крофне и остало).
Пића
Уз добру храну Земун нуди и добар асортиман пића, који се у Земуну ослања на богату винску карту суседних региона (Опленачког, Фрушкогорског и Вршачког виногорја, али и на изузетну понуду пива, међу којима се налази и домаћи произвођач земунског пива. Богата је и понуда домаћих безалкохолних пића, на бази воћних сокова.
Угоститељски објекти
Дуга угоститељска традиција у Земуну се може пратити још од најстарије сачуваног кафанског објекта у Београду означеног као „Зартакен“. Грађен у бондруку као објекат двојне намене са становима на спрату и кафаном „Бели медвед” у приземљу, у литератури се помиње као место у коме су боравили не само многи путописци већ и 1717. Евгеније Савојски.
У Земуну се данас гатропонуда домаће и интернационалне кухиње сервира у бројним ресторанима, међу којима су признатији: пре свега „Шаран“ и „Венеција“ са вишевековном традицијом квалитета,[4] затим „Река“, затим „Наја“, „Радецки“ „Код капетана“, „Златник“, „Београд“, „Стара царинарница“, „Балкан експрес“, „Вардар“, „Данубијус“, „Стари Земун“, „Платани“, „Гардош“, „Бела Наполи“, „Златно весло“, „Кајак“, „Салаш“ и многи други новоотворени ресторани, кафане пицерије, пекаре, посластичаре итд.
Везано за храну и пиће У Земуну су раније постојале манифестације забавно туристичког карактера, које су најчешће биле везане за припрему рибље чорбе, али су у последње време оне престале да постоје, или се ретко одржавају.[5] Један од таквих фестивала је Земунскифестивалу вина и хране“, на коме ЈКП „Градске пијаце“ учествују у сарадњи са „Савезом винара и виноградара Србије“. На овом фестивалу посетиоце очекује дегустација традиционалних српских домаћих специјалитета са земунских и београдских пијаца и богат избор вина домаћих винарија и винских подрума.[6]
Обанављање манифестација које би имале у свом програму припрему рибе, слатких или сланих јела са подручаја око Земуна, са нагласком на такмичарски карактер и забаву, свакако би привукла велики број такмичара, гурмана али и туриста.[7]
Извори
^Ћоровић, Љ. (2004): Водич кроз Београд. Креативни центар, Београд
^Дукић, Д. (1960): Реке Београда и његове околине. Зборник радова
географског института ПМФ, СВ VII, Београд.
^. Шкаламера, Ж (1967): Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 1976
^Петронијевић, Н. (2006): Могућности туристичког коришћења обале Дунава код Земуна. Дипломски рад у рукопису, Библиотека института за
географију ПМФ, Нови Сад.