Филм је премијерно приказан на 21. Берлинском филмском фестивалу 1971, где је освојио Златног медведа за најбољи филм. Исте године награђен је и Оскаром за најбољи филм ван енглеског говорног подручја. „Врт Финци-Континијевих“ је био Де Сикин велики повратак, пошто од Брака на италијански начин (1964) није успевао да сними запаженији филм. Упркос великом успеху и релативно верној адаптацији, Ђорђо Басани, по чијем је роману снимљен, није био задовољан филмском екранизацијом и од ње се дистанцирао, незадовољан тиме што је однос Микол и Малнатеа у филму приказан сексуално експлицитно.
