Филм је премијерно приказан на Канском филмском фестивалу 2019. године, гдје је постао први јужнокорејски филм који је освојио Златну палму и први који је једногласно побиједио још од филма. Плаво је најтоплија боја 2013. године.[9][10] Потом га је CJ Entertainment објавио у Јужној Кореји 30. маја 2019. године. Филм је добио универзално критичко признање и проглашен је за један од најбољих јужнокорејских филмова икада и један од најбољих филмова из 2010-их.
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!
Породица Ким − отац Ки-таек, мајка Чунг-сук, син Ки-ву и ћерка Ки-џунг − живе у малом подземном стану, имају слабо плаћене привремене послове као савијачи кутија за пицу, и боре се да саставе крај са крајем. Универзитетски студент Мин-хјук, Ки-вуов пријатељ, даје породици учењачки камен који треба да донесе богатство. Одлазећи да студира у иностранству, он предлаже да се Ки-ву представља као универзитетски студент како би преузео његов посао учитеља енглеског за ћерку богате породице Парк, Да-хје. Ки-ву се представља као студент Универзитета Јонсеи и породица Парк га ангажује.
Чланови породице Ким препоручују једно другог као неповезани и високо квалификовани радници и једно за другим преузимају послове запослених код породице Парк. Ки-џунг се представља као „Џесика” и, користећи Ки-Вуа као референцу, постаје уметнички терапеут младом сину Паркових, Да-сонгу. Ки-џунг окривљује породичног шофера да је имао секс у аутомобилу, а затим господину Парку препоручује Ки-таека да га замени. На крају, Чунг-сук преузима улогу кућне помоћнице Паркових након што Кимови искористе алергију на брескве дугогодишње спремачице Мун-гванг, како би убедили госпођу Парк да она има туберкулозу.
Када Паркови оду на камповање, породица Ким се наслађује раскоши свог пребивалишта пре него што се Мун-гванг појави на вратима, говорећи Чунг-сук да је нешто оставила у подруму. Улази у скривени пролаз до подземног бункера који је креирао архитекта и претходни власник куће, где супруг Мун-гванг, Геун-сае, потајно живи више од четири године, скривајући се од зеленаша. Чунг-сук одбија молбе Мун-гванг да помогне њеном мужу да остане у бункеру, али преостали Кимови, који су прислушкивали, случајно се откривају. Мун-гванг их снима и прети да ће изложити њихову обману Парковима.
Паркови се због јаке кишне олује раније враћају кући, а Кимови се труде да очисте кућу и савладају Мун-гванг и Геун-саеа пре него што се врате. Кимови заробљавају Геун-саеа и Мун-гванг у бункеру. Госпођа Парк открива Чунг-сук да је Да-сонг имао трауматично искуство изазвано нападима на његовом претходном рођендану, када је видео како „дух” − заправо Геун-сае − излази из подрума ноћу. Кимови успевају да се искраду из куће, али не пре него што чују непристојне коментаре господина Парка о томе како Ки-таек лоше мирише. Проналазе свој дом преплављен канализационом водом и присиљени су да се склоне у теретану са другим расељеним људима.
Сутрадан, госпођа Парк организује кућну забаву за рођендан Да-сонга уз помоћ породице Ким. Ки-ву улази у бункер са учењачким каменом да би се суочио са Геун-саеом. Откривши да је Мун-гванг умрла од потреса мозга који је добила током раније борбе, напада га Геун-сае, који му отима камен и њиме га удара у главу, остављајући Ки-вуа да лежи у локви крви у подруму. У жељи да се освети за Мун-гванг, Геун-сае убада Ки-џунг кухињским ножем пред згроженим гостима забаве. Да-сонг трпи још један напад након што је видео Геун-саеа и избија борба током које Чунг-сук смртно набоде Геун-саеа ражњем за роштиљ. Док се Ки-таек нагиње над Ки-џунг која јако крвари, господин Парк наређује Ки-таеку да Да-сонга одвезе у болницу. У хаосу, Ки-таек, видевши гадну реакцију господина Парка на Геун-саеов мирис, узима нож и убија га. Ки-таек тада бежи са лица места, остављајући за собом остатак породице Ким.
Недељама касније, Ки-ву се опоравља од операције на мозгу. Он и Чунг-сук су осуђени за превару и стављени на условну казну. Ки-џунг је умрла, а Ки-таек, кога полиција тражи због убиства господина Парка, још увек није пронађен. Претпоставља се да је Геун-сае бескућник и нису познати ни његов ни Ки-таеков мотив за убиство. Ки-ву шпијунира кућу Паркових, која се сада продаје немачкој породици, која је несвесна њене историје, и у треперавој светлости види поруку у Морзеовој азбуци. Ки-таек, који је побегао у бункер преко гараже, закопао је Мун-гванг у дворишту и сада одлази до фрижидера ноћу и трепери светлом сваки дан, надајући се да ће га Ки-ву видети. Још увек живећи у свом првобитном подземном стану са мајком, Ки-ву пише писмо Ки-таеку, обећавајући да ће зарадити довољно новца да једног дана купи кућу и поново се сједини са оцем.
