Вратна је река у источној Србији код истоименог села, недалеко од Брзе Паланке и десна је притока Дунава. Најпознатија је по три највиша природна камена моста у Европи[1][2] тзв. прерастима који подсећају на врата, по чему је река и добила име. Извире на Великом Гребену и има дужину тока од 26 km[2], а током летњег дела године, нема сталан ток, већ на неколико места понире и поново избија на површину. На крају њеног кањона у горњем делу тока, налази се истоимени манастир (који по предању потиче из XIV века), као и ловиште у коме живе муфлони и јелени лопатари.
У клисури реке Вратне постоје три природна камена моста, два у близини самог манастира и трећи, удаљенији, у дубини речне клисуре. До њих се долази обележеном планинарском стазом, која је раније пролазила кроз сам манастир, док се данас обилази манастирско имање и до реке се стиже код саме Мале прерасти.
Мала прераст је удаљена око двеста метара узводно од манастира и њена дужина је 15 метара[3]. Ширина њеног отвора износи 33 метра, висина 34 метра, док је дебљина свода изнад отвора 10 метара[3].
Велика прераст је удаљена око сто метара од Мале прерасти и њена дужина је 45 метара[3]. Ширина њеног отвора износи 23 метра, висина 26 метра, док је дебљина свода изнад отвора 30 метара[3].
Сува прераст се налази око два километра узводно од Мале и Велике прерасти и њена дужина је 34 метара[3]. Ширина њеног отвора износи 15 метра, висина 20 метра, док је дебљина свода изнад отвора 10 метара[3]. Свој назив је добила по томе што Вратна, у летњем делу године, понире педесетак метара узводно од ње, да би се касније појавила и још једном нестала, пре него што поново избије из стене и настави даље да тече површином земље.
Прераст на реци Вратни
Саме прерасти су различитог порекла, док су прве две остаци некадашње тунелскепећине кроз коју је текла Вратна и чији се део свода између њих урушио, дотле је трећа настала услед понирања реке. У њеној близини откривено је још примера крашког рељефа, три неистражене пећине, од којих је једна најдужа, друга обилује тунелима и ходницима, а у трећој се налази језерце[1].
Манастир Вратна припада епархији тимочкојСрпске православне цркве. Према народном предању, подигао га је архиепископНикодим (1317—1324) почетком XIV века за краља Милутина Немањића (1282—1321). Манастир је током векова више пута рушен и обнављан, а данас је активан женски манастир. Његова црква је посвећена Вазнесењу Господњем (Спасовдан), а поред ње се налазе два конака. Сама грађевина је једноставна једнобродна црква са полукружном апсидом и звоником подигнутим на улазу. Њена дужина износи 16 метара, ширина 7.5, док су јој зидови дебели 2.5 метра.
