Ваздухопловство је организовано у десет до једанаест борбених ескадрила, у свакој по шеснаест ловаца, две транспортне и једне тренажне групе, што је током времена било променљиво. Војно ваздухопловство Сирије је 1987. године, имало бројно стање у својој формацији од око 100.000 редовних и 37.500 резервних припадника. Почетком 2012. године, пун састав ваздухопловства је бројао око 60.000 припадника (са резервом), од чега је било 40.000 у сталном саставу.
Сирија и Египат су покушали уједињење у заједничку државу, Уједињена Арапска Република, 1950. године. То се одразило на развој сиријског ваздухопловства, растом његовог бројног стања особља и ваздухоплова. Међутим, ова интеграција није успела, новооснована држава је трајала свега шест месеци, те се Сирија определила за сарадњу са Варшавским пактом, градећи блиске односе са свима њеним чланицама, а посебно са Совјетским Савезом. Ово је довело до масовног прилива војне опреме у опремању сиријске војске, укључујући и ратно ваздухопловство.
У 1955. години, Сирија је наручила 25 авиона МиГ-15, укључујући и неколико тренажних МиГ-УТИ. Они су транспортовани до Александрије у египатску ваздухопловну базу Алмазах, где су сиријски пилоти и техничари извршили преобуку за овај авион. ЛовциМиГ-15 су били још у Египту при избијању Суецке кризе, када их је неколико уништено на аеродрому, од стране британских и француских ваздушних удара. Сиријски Глостер метеор је 6. новембра1956. године оборило британско ваздухопловство авионом Канбера PR.7, приликом извиђања активности у ваздухопловним базама Сирије.[2] Један Метеор је страдао после другог покушаја пресретања, његов пилотХафиз ел Асад је касније био председник Сирије. Његов је авион страдао док је покушавао да слети при смањеној видљивости, ноћу.[2][3][4]
Крајем 1956. године, Сиријско ваздухопловство је увело у оперативну употребу 60 ловацаМиГ-17. Сиријски пилоти су за ове авионе извршили преобуку у Совјетском Савезу и Пољској. Први авион МиГ-17 је стигао у јануару 1957. године, а до краја године су биле опремљене две ескадриле, распоређене за одбрану престонице, из базе „Мезех“ крај Дамаску.[2][3]
У Шестодневном рату, сиријско ваздухопловство је изгубила две трећине својих снага, преживела трећина је повучена са базама у удаљене делове Сирије. Ово је помогло израелској победи над сиријском војском и довело је до окупације Голанске висоравни.
Јомкипурски рат је имао почетни успех за Сирију и Египат, мада им је Израел опет нанео више жртава него што је сам имао.
Током Либанског рата1982. године, сиријско ваздухопловство се борило против израелског у најмасовнијем обиму борби ваздух-ваздух, авионима са млазним моторима, са укупно око 150 са обе стране. У периоду 6-11. јуна 1982. године, водиле су се интензивне борбе у ваздушном простору, сиријски и руски извори су признали губитак од 24 авиона МиГ-23 (6МФ, 4МС и 14БН), без обарања израелских. Руски и сиријски извори су обавештавали о успесима у борби против израелских авиона, али нису били у стању да пруже било какве доказе за то. Израел тврди да је тада уништено 85 сиријских мигова.[5] Међутим, на малој висини сиријско ваздухопловство је ефикасно користило хеликоптере SA 342 газела у противоклопној борби против израелских копнених снага у продору. У таквом сценарију, израелска тенковска колона је заустављена хеликоптерским ракетним нападом, док се приближавала Еин Зехалти.[6]
После либанског рата, сиријско ваздухопловство је покушало да обнови техничка ваздухопловна средства, опремањем са истока. Међутим, пуни обим овог опремања није потпуно познат, нити су познати прецизно тачни бројеви авиона и њихова врста у оперативној употреби сиријског ваздухопловства. То је због контроле тајности сиријске владе у односу на своје војне снаге. Познато је, да је покренута набавка авиона МиГ-29 и Су-24, што би требало да подстакне ваздухопловство, али гласине о куповини многи сматрају да су неосноване. У 2008. години, сиријска авијација је наводно увела у оперативну употребу 8 руских авиона МиГ-31Е, као и одређен број МиГ-29СМТ и Јак-130,[7] иако испорука МиГ-31 може бити обустављена, од стране Русије, због перманентног притисака из Израела.[3]
На крају Јомкипурског рата на сиријском фронту, изгубљено је 30 ловацаМиГ-21, што је потврђено. Од тога су 29 оборили израелски авиони.
Сиријским авионом МиГ-23 је летео пилот Ал Масри, 19. априла 1974. године, када је напао и оборио 2 израелска F-4 фантома, али је потом оборен ракетом од стране своје противваздушне одбране, због погрешна идентификације.[8]
Током Либанског рата (1982), оборено је неколико сиријских авиона МиГ-23, од стране израелске авијације, 26. априла1982. године, два сиријска МиГ-23 оборила су два израелска A-4 скајхоука, док су надлетали северни Либан.[8] Сиријски хеликоптери „газеле“ су имали значајне успехе у борби са израелским тенковима: у 200 летова, уништили су 100 тенкова и много других возила, а при томе је изгубљено шест летелица.[9]
21 Бритн-Норман-2Л сервис топографске Турски авион за топографско снимање Бритен-норман Исланд је прелетао Хатаи, 21. октобра 1989. године, када су га пресрела и оборила два сиријска МиГ-21, близу градилишта Ататурк Дам, 20 km унутар турске територије. Том приликом је погинуло пет путника, што је био озбиљан међудржавни инцидент и повод за крзу.[10][11]
Два сиријска авиона МиГ-29 су оборена (укључујући и један којим је пилотирао мајор Аиоуни Брахим) када је пришао рејону борби израелски AWACS у пратњи два F-15 игл, 14. септембра2001. године.
Оружани сукоби у Сирији (2011-данас)
Током грађанског рата, сиријско ваздухопловство је често користило наоружане хеликоптере и авионе, против побуњеника[12][13] Већина, од ових напада, био је по циљевима у насељеним областима са цивилима. У јулу2012. године је на изложби авиона у Фарнбороу најављено да Русија неће испоручивати нове авионе Сирији, укључујући МиГ-29М/М2 и Јак-130, све док постоји криза у Сирији, али ипак ће поштовати подршку и одржавање претходних уговора, као што је за МиГ-25.[14] У августу 2012. године, постало је очигледно обавештајним стручњацима да сиријска авијација има значајне техничке тешкоће, што се манифестује на приближно половину најсавременије авијације, као што су МиГ-25, који нису оперативно расположиви у сваком тренутку, због повећаног броја локација са сукобима и тешкоћа њиховог одржавања. Ови проблеми су доказани, по мишљењу стручњака, зато што су недавно режимске снаге користиле школске авионе L-39 „албатрос“ у борбеним дејствима.[15] Снимци потврђују да су школски авиони L-39 „албатрос“ модификовани и опремљени за лаког јуришника.[16] Међутим, други извештаји потврђују да се авиони МиГ користе за нападе по густо насељеним областима.[17] Сиријска млазна авијација је два пута напала болницу у Алепу, 15. августа2012. године.[18]
До сада су у сукобу, по изворима побуњеника оборена 2 авиона,[19][20] и „неколико“ хеликоптера. Тврде да су најмање четири авиона уништили на земљи.[21] Сиријски пилот, пуковник Хасан ал-Миреи Хамадех је пребегао авионом типа МиГ у Јордан.[22]
Због високог нивоа безбедности по свему је војска па и Војно ваздухопловство Сирије, у прошлости и садашњости, је још увек у великој мери непознато. Због тога је тешко судити о правој његовој снази данас. Наведене информације потичу из више извора, релативне прецизности.[1][23][24]
Поседују ~ 458 до ~ 752 ваздухоплова у пуковима:
Бордера / извђача / оперативно тренажних авиона: између ~ 357 и ~ 611
Авиона за обуку: између ~ 81 и ~ 117
Транспортних авиона: између ~ 20 и ~ 24
Између ~ 176 до ~ 214 ваздухоплова посебне намене:
Борбених хеликоптера: између ~ 70 и ~ 84
Наоружаних транспортних / услужних хеликоптера: између ~ 106 и ~ 120
Електронско ратовање / командни хеликоптери: између ~ 0 ~ и 10
^Почетком осамдесетих година прошлог века, Сииријско ваздухопловсво је склопило уговор са ваздухопловном индустријом СФРЈ за модификацију МиГ-17. Ваздухопловнотехнички институт је направио пројекат, а Фабрика авиона СОКО је успешно спровела модификације на неколико примерака тога авиона. МиГ-17 је само ловац, а тада Сирија није имала никакво средство, за дејство из ваздуха, против израелских тенкова. Из тих разлога су на неколико авиона МиГ-17 уграђена испод крила два „саћаста“, вишецевна, лансера невођених ракета ваздух-земља.
^ абCooper, Tom (26. 9. 2003). „Early MiG-23M/MS Floggers in Action” (на језику: (језик: енглески)). ACIG. Архивирано из оригинала 14. 7. 2012. г. Приступљено 22. 8. 2012. „Сиријски МиГ-23М/МС”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Tom Cooper & Yaser al-Abed (26. 9. 2003). „Syrian Attack Helicopters” (на језику: (језик: енглески)). ACIG.org. Архивирано из оригинала 21. 3. 2008. г. Приступљено 11. 9. 2012. „Хеликоптери „газела“ против тенкова”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Тurques Hatay”(PDF) (на језику: (језик: француски)). Архивирано из оригинала(pdf) 29. 4. 2005. г. Приступљено 11. 9. 2012. „Прелазак на турску територију”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Daniel Pipes and Adam Garfinkle (новембар 1989). „The Quiet Crisis: Turkish-Syrian Relations” (на језику: (језик: енглески)). danielpipes.org. „Криза”Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ); |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Claiborne, Clay (30. 6. 2012). „Syrian Air Force has been bombing” (на језику: (језик: енглески)). Daily Kos. Приступљено 4. 9. 2012. „Сиријска авијација је бомбардује побуњенике”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^CHIVERS, C. J. (2. 8. 2012). „Syrian Leader’s Weapons Under Strain” (на језику: (језик: енглески)). New York Times. „Употреба авијације”Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ); |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^[dition.cnn.com/video/?hpt=hp_t1#/video/bestoftv/2012/08/15/pkg-wedeman-aleppo-hospital.cnn= „Syrian regime attacks a rebel-controlled hospital”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (на језику: (језик: енглески)). CNN.com. 16. 8. 2012. Приступљено 5. 9. 2012. „Бомбардовање болнице у Алепу”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Footage of jet bursting into flames” (на језику: (језик: енглески)). BBC News. 13. 8. 2012. Приступљено 5. 9. 2012. „Обарање авиона”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^RICK GLADSTONE and ALAN COWELL (21. 6. 2012). „Syrian Pilot Granted Asylum in Jordan” (на језику: (језик: енглески)). New York times. Приступљено 22. 8. 2012. „Пилот пребег”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^ абвг„Syria”(PDF) (на језику: (језик: енглески)). Архивирано из оригинала(pdf) 2. 10. 2011. г. Приступљено 10. 9. 2012. „Сирија”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^ аб„Syria - Air Force Equipment” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity.org. Приступљено 29. 8. 2012. „Динамика опремања”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Syrian Airfields” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity.org. Приступљено 7. 9. 2012. „Сиријски аеродроми”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^„Commander of the Syrian Air Force, General Wadih al Muqabari in the 1950.” (на језику: (језик: енглески)). Syrian History. „Историја Сирије”Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ); |access-date= захтева |url= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Nordeen, Lon; Nicolle, David (1996). Phoenix Over The Nile (на језику: (језик: енглески)). Smithonian Instituition Press. стр. 345—347. ISBN978-1-56098-626-3.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
_20F-5_(PH-BPS).jpg)
.jpg)
.svg)
.svg){kind=small}
.svg)
.svg)
.svg)
