Дана 4. маја 2023. године, нападач Урош Блажић наоружан јуришном пушком убио је деветоро људи, а ранио тринаест на две локације, у Дубони и у суседном Малом Орашју.
Србија има строге законе о оружју,[а] али и једну од највећих стопа поседовања оружја по глави становника у свету.[3][4] Србија је 2021. године, са процењених 39 оружја у приватном власништву на 100 становника, била трећа земља у свету у овој статистици, иза Сједињених Америчких Држава и Јемена.[5] Уз етаблирану традицију поседовања оружја, многа домаћинства чувају ратне трофеје из ратова 20. века. Илегално оружје је постало широко распрострањено у неким земљама региона након југословенских ратова 1990-их.[3][5][6]
Масовне пуцњаве су ретке у Србији, као и у ширем региону Балкана.[7] У 21. веку, пре 2023. године, су се догодила три ранија масовна убиства: у Јабуковцу 2007. године у коме је девет људи убијено, а пет рањено, у Великој Иванчи 2013. године, где је убијено 14 људи и у Житишту 2016. у коме је пет особа погинуло, а 22 повређено.[6] У Великој Плани 2019. године дошло је до покушаја пуцњаве у школи, али је починилац заустављен након што је испалио два метка у плафон.[8][9]
Дан раније, 3. маја 2023. године, малолетни К.К. (13) убио је 10 и ранио 6 особа у масовној пуцњави у Огледној основној школи "Владислав Рибникар''. Према важећем Кривичном закону Републике Србије, починилац не може кривично одговарати јер нема навршених четрнаест година.
Пуцњава
Окривљени 21-годишњи Урош Блажић[10][11] је био са некима од жртава када је избила свађа у дворишту школе.[12] Пре пуцњаве, сумња се да је окривљени киднаповао таксисту и рекао му да вози до Грошнице.[13][14] Наводно је из своје куће зграбио пушку и почео да пуца у Дубони, након чега је отишао у Мало Орашје.[15] Након прве пуцњаве која се догодила око 23:30, полиција је расписала потерницу за њим и трагала за њим у Малом Пожаревцу, где је последњи пут виђен.[15][14] У 00:15 пријављена је пуцњава у суседном селу Шепшин.[16][17] Тамо је полиција уочила окривљеног и он је наводно пуцао на њих.[12][16] Након пуцњаве затворени су сви путеви према Дубони и Шепшину.[14]
Окривљени је ухапшен у јутарњим часовима 5. маја у Вињишту, код Крагујевца.[18][19][20] Наводно је био сам када је дошло до пуцњаве.[21] Ухапшени су и стриц и деда окривљеног, где се он крио након пуцњаве.[22] Полиција је у кући деде окривљеног пронашла бомбе, експлозивне направе, митраљезе и муницију.[21]
Жртве
Укупно је убијено 9 лица, старости између 15 и 30 година, од тога 6 у Малом Орашју, а 3 у Дубони, док је рањено 13 лица.[23]
Пријављено је да су специјалне полицијске снаге стигле у у Младеновац и Дубону. Полицајци су поставили контролне пунктове и зауставили аутомобиле док су тражили нападача. Хеликоптери, беспилотне летелице и више полицијских патрола су такође послате у област око Дубоне.[25] Министарка здравља Даница Грујичић и начелник Безбедносно-обавештајне агенцијеАлександар Вулин наводно су отпутовали у то подручје.[25][14]Давање крви за рањенике организовало је Министарство здравља Републике Србије.[26][27]
Министар унутрашњих послова Републике Србије Братислав Гашић и председник Србије Александар Вучић осудили су пуцњаву као терористички акт.[28] Вучић је на конференцији за новинаре, супротно Кривичном законику који прописује да може за ово дело добити највише 20 година, рекао је да извршилац кривичног дела „више неће угледати светлост дана“, да „неће изаћи из затвора“, као и да ће сви људи који имају оружје проћи ревизију.[28] Такође је најавио да ће бити предложене нове мере за „скоро потпуно разоружање Србије“.[14][29] Бројни стручњаци за терористичке нападе оповргли су тврдњу да се ради о терористичком акту јер фале многе активности које по дефиницији припадају таквим догађајима.[30]
Последице
Влада Србије је прогласила тродневну жалост, почев од 5. маја,[31] па се она подударила са тродневном жалости поводом вишеструког убиства у београдској основној школи, дан раније.
Јануара 2024. Виши суд у Смедереву потврдио је оптужницу против Уроша Блажића.[32]
Урош Блажић проглашен је кривим пред Вишим судом у Смедереву и осуђен максималном затворском казном од 20 година. У исто време, кривим је проглашен и његов отац Радиша Блажић, потпуковник Војске Србије у пензији[33]. И он је такође осуђен је на 20 година због незаконите производње и држања, ношење и стављање у промет оружја и експлозивних материја којим је злочин и почињен, и то на 12 година затвора и за кривично дело тешко дело против опште сигурности на 10 година[34].
Напомене
^Да би неко поседовао пиштољ у Србији, мора да докаже да постоји претња по њихову сигурност и мора да достави извештај Министарству унутрашњих послова Републике Србије, које потом од изабраног лекара подносиоца захтева да пријави сваку њихову релевантну промену у здрављу.[1]Полиција може да забрани поседовање оружја појединцима ако процени да би власник могао то оружје да злоупотреби.[2]
^ абSekularac, Ivana; Vasović, Aleksandar (3. 5. 2023). „Belgrade school shooting: boy kills 9 in planned attack”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 5. 2023. г. Приступљено 3. 5. 2023. „Gun laws are very strict in Serbia but civilian gun ownership is also widespread.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Vasovic, Aleksandar (3. 5. 2023). „Factbox: Serbia school shooting: what are the country's gun laws?”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 4. 5. 2023. „Serbia, where a schoolboy opened fire on his classmates on Wednesday, has an entrenched gun culture, especially in rural areas, but also strict gun control laws.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)