За школовање у Вишој школи могли су конкурисати официри који су завршили Нижу школу Војне академије, закључно са чином капетана друге класе и најмање две године проведене у трупи.[2] Пријемни испит се разликовао зависно од одсека на који се конкурисало:
Пријемни испит за ђенералштабни одсек: Целокупна наша војна администрација, Историја ратне вештине, Тактика целокупна, Пољска фортификација и основи сталне применом на пољска утврђења, Математика, Премеравање и наука о земљиштву с крокирањем, Историја српског народа, Немачки или француски језик, Опширна географија балканског полуострва, а нарочито суседних покрајина и начела војне географије, Основи стратегије;
Артиљеријски и инжињеријски одсек: Целокупна наша војна администрација, Историја ратне вештине, Тактика целокупна, Пољска фортификација и основи сталне применом на пољска утврђења, Математика, Премеравање и наука о земљиштву с крокирањем, Историја српског народа, Немачки или француски језик, Наука о оружју и теорија гађања (појмови из балистике), Основи механике, физике и хемије.
Нови закон о војној академији из 1884. године је омогућио да Вишу школу уписују и официри у чину потпоручника или поручника са завршеном Нижом школом Војне академије и најмање једном годином проведеном у трупи, а укинути су одсеци (ђенералштабни, инжињеријски и артиљеријски), те је Виша школа постала општеобразовна за официре свих родова.[3] Онима који би са одличним успехом завршили Вишу школу Војне академије, касније би било омогућено превођење у генералштабну струку.
Предмети
У Вишој школи Војне академије, према закону из 1880. године, постојали су општи предмети обавезни за све питомце и стручни за посебне струке.
Општи предмети
Стратегија с ратном историјом с погледом на српске ратове;
^Српско војно школство(PDF). Београд: Медија центар Одбрана - Министарство одбране Републике Србије. 2010. стр. 25—26. ISBN978-86-355-0298-6 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).