Указом од 8. јула 1882. године Велики Поповић је проглашен варошицом у срезу деспотовачком округу моравском.[1] У месту је 1926. године почела градња прве православне цркве. Трговац из те варошице Милоје Новаковић поклонио је земљиште за нову цркву, трговац из Пожаревца, Ђока Цветковић поклонио је Црквеном одбору на располагање једну кућу са плацем у Поповићу. Њеном продајом повећан је новчани фонд предвиђен за градњу храма.[2]
Село се дели на мале: Рватску, Дебељанску, Ковачку, Субицку, Циганску и на Варошицу.
У Рватској Мали су:
Рвати (12 к., Митровдан). Стари Никола Рват, који је умро 1673. г. доселио се из Хрватске и узео под закуп од старог Ковача воденицу на Ресави. После се са Ковачевом фамилијом ородио и ту остао. Тада је село било у данашњем Селишту.
У Дебељанској Мали су:
Дебељанци (60 к., Св. Ђорђе Алимпије), дошли су са Косова. Тамо се звали Поганци.
У Ковачкој Мали су:
Ковачи - Ковачевићи - Ковачићи (60 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), староседеоци су и овде су дошли из Селишта.
У Субицкој су Мали:
Субићи (60 к., Св. Арханђел), староседеоци су. Презивају се и Брнзарци зато што је неки њихов прадед узео или украо Власима сир (брнзо).
У Циганској су Мали:
Цаићи - Мулићи (50 к., Св. Никола), Цигани, дошли око 1870. г. из Брестова.
У насељу Велики Поповић живи 1193 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (42,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 433 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
.svg)
