Брестовац (Бор)

За другa значења, погледајте страницу Брестовац.
Брестовац
Панорама Брестовца
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ГрадБор
Становништво
 — 2022.Пад 2.594
 — густина37,54 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 14″ С; 22° 04′ 35″ И / 44.037333° С; 22.0765° И / 44.037333; 22.0765
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина292 m
Површина69,108 km2
Брестовац на карти Србије
Брестовац
Брестовац
Брестовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19229
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Брестовац је насеље града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. било је 2.594 становника[1] (према попису из 2011. било је 2.690 становника).

Етимологија

Према предањима, Брестовац је добио назив по стаблима брестова који су расли у долини Брестовачког потока. Под највећим брестом народ се окупљао ради верских обреда па када су полазили ка том дрвету говорили су "Идемо код брестова". Од назива Брестова настао је Брестовац.[2]

Географија

Брестовац се налази дуж обале Брестовачке реке, а на 5 km од села на истој реци налази се Брестовачка Бања. Центар села се дели на село лева страна и село лева страна у односу на Брестовачку реку, док је остали део села организован у "котуне", "рејоне" или "засеоке": Тилва Њагра, Огашу Бугарин, Колиба, Огашу Брестовцулуј, Огашу Поток (Огашу Жени), Трњане, Думбрава, Бањско Поље, Коза, Краку Кржан, Кучајна, Муреј и Чока Мошулуј.[3]

Историја

Конак кнеза Милоша у Брестовачкој Бањи

Први запис о селу датира из 1586. године када се Брестовац спомиње као село Видинског санџака под називом Брестова.[2]

Према традицији највећи број становника пореклом је из борског дела тимочке долине, али се претпоставља да су први досељеници из Алмаша у Румунији. Брестовац је до почетка 20. века био типично разбијено село. Са развојем Борског рудника село се почело збијати у данашњи центар села, али ипак село и даље остаје подељено на засеоке.[3]

Прва школа у селу основана је 1867. године као школа за мушку децу, а од 1893. и за женску. Прва школска зграда била је чатмара и изграђена је 1879, а 1904. Брестовац добија школу са три учионице. Данас је то осмогодишња школа која носи назив по Станоју Миљковићу. У селу постоји и црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.[2]

Уз Брестовац се спомиње и бања. За благотворна дејства извора знало се још у турско доба, али је бања свој развој доживела за време Милоша Обреновића. Изградња бање почела је 1837, а настављена је за време Карађорђевића.[2]

Демографија

Брестовац је друго највеће село града Бора и Тимочке Крајине, после Злота.

Према попису из 2022. у Брестовцу је било 2.594 становника што је за 96 мање (-3,57%) у односу на попис из 2011. када је било 2.690 становника. У насељу живи 2.249 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,03 година (46,42 код мушкараца и 49,70 код жена).[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 1091 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,38,[4] а према попису из 2002. у насељу је било 966 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.051
1953. 2.120
1961. 2.350
1971. 2.201
1981. 2.121
1991. 3.140 3.086
2002. 2.950 3.039
2011. 2.690
2022. 2.594
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 1.864 63,18%
Власи
  
 732 24,81%
Југословени
  
 25 0,84%
Црногорци
  
 18 0,61%
Румуни
  
 14 0,47%
Роми
  
 14 0,47%
Македонци
  
 11 0,37%
Словаци
  
 4 0,13%
Словенци
  
 2 0,06%
Бугари
  
 2 0,06%
Хрвати
  
 1 0,03%
Украјинци
  
 1 0,03%
Русини
  
 1 0,03%
Муслимани
  
 1 0,03%
Мађари
  
 1 0,03%
непознато
  
 17 0,57%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 1
  
  
 2
80+ 27
  
  
 34
75—79 37
  
  
 57
70—74 59
  
  
 80
65—69 77
  
  
 91
60—64 69
  
  
 89
55—59 105
  
  
 102
50—54 161
  
  
 135
45—49 147
  
  
 144
40—44 106
  
  
 121
35—39 77
  
  
 78
30—34 82
  
  
 71
25—29 100
  
  
 93
20—24 105
  
  
 76
15—19 94
  
  
 102
10—14 82
  
  
 76
5—9 85
  
  
 70
0—4 55
  
  
 60
Просек : 40,3 42,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 496 503 635 614 625 925 966
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 195 230 166 203 87 60 18 6 1 0 3,05
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.247 340 779 58 70 0
Женски 1.275 221 770 218 64 2
УКУПНО 2.522 561 1.549 276 134 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 648 11 0 129 270
Женски 397 22 0 23 120
УКУПНО 1.045 33 0 152 390
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 35 12 41 8 41
Женски 2 2 50 25 10
УКУПНО 37 14 91 33 51
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 23 17 20 18
Женски 9 9 17 32 52
УКУПНО 11 32 34 52 70
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 12 1 0 8
Женски 16 0 0 8
УКУПНО 28 1 0 16

Види још

Галерија

  • Брестовац (Бор)
  • Брестовац панорама
    Брестовац панорама
  • Брестовац јесењи поглед
    Брестовац јесењи поглед
  • Брестовац зимска панорама
    Брестовац зимска панорама
  • Брестовац (Бор)
    Брестовац (Бор)
  • Брестовац, у позадини Металург-Бор
    Брестовац, у позадини Металург-Бор
  • Брестовац рудник Чукару Пеки
    Брестовац рудник Чукару Пеки

Референце

  1. ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ а б в г „Селима у походе - Брестовац”. Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 22. 1. 2021.  Снежана Антонијевић, tobor.rs
  3. ^ а б Драшкић, Мирослав, Насеља, порекло становништва и етнички процеси, Бор и околина, стр. 261 Скупштина општине Бор и Музеј рударства и металургије Бор, Бор, 1973.
  4. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2. 8. 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе