Горњане је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. био је 731 становник[1] (према попису из 2011. било је 930 становника).
Географија
Горњане је село на северу града Бора, удаљено од Бора 27 километара. Смештено је на Горњанској висоравни око које се уздижу планине Стол, Велики крш, Мали крш и Дели Јован. Површина села је 9.034 хектара. На северу се граничи са Рудном Главом и Црнајком, на западу са Влаолом, на истоку са Луком и Тандом, а на југу са Бучјем и Кривељем. Просечна надморска висина села је 450 m. Село има 14 заселака: Црквенац, Балта Маре, Крушар, Фундоње, Думбрава, Визак, Краку Флореску, Велика Кулма, Мала Кулма, Селиште, Србулешти, Манастир, Гарван и Прекокрш.[2]
Историја
Село Горњане се први пут помиње 1524. године под називом Горњан. Исте године област Пореча потпада под турску власт и у попису се спомињу чак осам насеља на простору данашњег Горњана: Горњан, Љубова, Грешница, Видориште, Клоковац, Црквенац, Лозовица и Доброснице. Некадашње село налазило се на обалама Љубовске реке која је представљала границу између Смедеревског и Видинског санџака. Данас се тај део села зове Старо село. 1839. село је доживело велику штету у поплавама, због чега је нова локација села изабрано ван речних токова, а селу је помогао и Милош Обреновић.[2] 1900. године је у селу изграђена црква Свете Тројице.
Локалитет "Манастириште"
Локалитет "Манастириште" са остацима цркве налази се у подножју превоја Врата (Врац) на споју планина Велики крш и Мали крш. Удаљен је 2 km од Горњана. Поузданих података о настанку и животу манастира нема. Сматра се да је манастир настао у 16. или 17. веку и може се сврстати у групу храмова тзв. обновљеног рашког типа. Црква је дуга 14 m, а широка 8 m. Приликом археолошких истраживања нађена су и два гроба без прилога.[3]
Демографија
Према попису из 2022. у Горњану живи 731 становник што је за 199 мање (-21,40%) у односу на попис из 2011. када је било 930 становника. У насељу има 630 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,91 година (49,48 код мушкараца и 50,36 код жена).[1]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 275 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,66,[4] а према попису из 2002. у насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.
Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године), а од 1961. континуирано се бележи пад у броју становника.
^Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN978-86-6161-232-9.