Брама (санскрит: ब्रह्मा brahmā) је један од врховних богова код хиндуса.[1] Они га сматрају творцем света и свих живих бића. Представљен је са четири лица, окренута на четири стране света, са четири руке. Често га приказују да јаше на птици лабуду. Име овог бога користи се и за име браманског првосвештеника.
Брахма се често поистовећује са ведским богомПрајапатијем.[9] Током постведског периода, Брахма је био истакнуто божанство и његова секта је постојала; међутим, до 7. века он је изгубио свој значај. Такође је био засењен од стране других великих божанстава као што су Вишну, Шива и Деви,[10] и сведен на улогу секундарног креатора, кога су створила главна божанства.[11][12] Заједно са другим таквим хиндуистичким божанствима, Брама се понекад посматра као облик (сагуна) иначе безобличног (ниргуна) Брахмана, ултиматне метафизичке стварности у ведантском хиндуизму.[3][9]
Брахма се обично приказује као брадат човек црвене или златне боје, са четири главе и руку. Његове четири главе представљају четири Веде и усмерене су на четири кардинална правца. Он седи на лотосу и његова вахана (брдо) је хамса (лабуд, гуска или ждрал). Према светим списима, Брахма је створио своју децу из свог ума и зато се они називају Манаспутра.[13][14]
У савременом хиндуизму, Брама није популаран народном богослужењу и има знатно мањи значај од друга два члана Тримуртија. Брама је поштован у древним текстовима, али ретко обожаван као примарно божанство у Индији, због одсуства било које значајне секте посвећене његовом поштовању.[15] У Индији постоји веома мало храмова посвећених њему, а најпознатији је Храм Брахма, Пушкар у Раџастану.[16] Неки Брахма храмови налазе се изван Индије, као што је Ераван светилиште у Бангкоку.[17]
Порекло и значење
Порекло израза brahmā је неизвесно, делом зато што се у ведској литератури налази неколико сродних речи, као што су брахман за 'ултиматну стварност' и brāhmaṇa за 'свештеник'. Разлика између духовног концепта брамана и божанства Брахме је у томе што је први апстрактни метафизички концепт без пола у хиндуизму[18] док је други један од многих мушких богова у хиндуистичкој традицији.[19] Духовни концепт брамана је прилично стар и неки научници сугеришу да се божанство Брахма можда појавило као персонификација и видљива икона безличног универзалног принципа брамана.[20] Постојање посебног божанства по имену Брахма се помиње у касним ведским текстовима.[20]
Граматички, именска основа brahma- има два различита облика: именицу средњег рода bráhman, чији је номинативни облик једнинеbrahma (ब्रह्म); и именица мушког рода brahmán, чији је облик номинатива једнине brahmā (ब्रह्मा). Бивши, средњи облик има уопштено и апстрактно значење,[21] док се други, мушки облик, користи као властито име божанства Брахме.
Ведска књижевност
Лево: Брама у храму Ченакесава из 12. века, Соманатапура; Десно: Брама у храму Ајхол из 6/7 века.
Једно од најранијих помена Брахме са Вишнуом и Шивом налази се у петој Прапатаки (лекција) Мајтрајанија Упанишаде, која је вероватно састављена око касног 1. миленијума пре нове ере. Брахма се прво дискутована у стиху 5,1, који се такође назива Кутсајана химна, а затим је објашњен у стиху 5,2.[24]
У пантеистичкој Кутсајана химни,[24] Упанишада тврди да је нечија душа Браман, и да је ова ултиматна реалност, космичка универзала или Бог унутар сваког живог бића. Оно изједначава атман (душу, ја) у себи да буде Брама и разне алтернативне манифестације Брахмана, на следећи начин: „Ти си Брама, ти си Вишну, ти си Рудра (Шива), ти си Агни, Варуна, Вају, Индра, ти уметност све."[24]
У стиху (5,2), Брахма, Вишну и Шива су мапирани у теорију Гуне, то јест, квалитета, психе и урођене склоности које текст описује да се могу се наћи у свим живим бићима.[25][26] Ово поглавље Мајтри Упанишаде тврди да је универзум настао из таме (тамас), прво као страст коју карактерише урођени квалитет (раџас), која се затим рафинира и диференцира у чистоћу и доброту (сатва).[24][25] Од ова три квалитета, рајас се затим пресликава на Брахму.[27]
^Coulter & Turner 2013, стр. 240, Quote: "Brahma, a creator god, received the basics of his mythological history from Purusha. During the Brahmanic period, the Hindu Trimurti was represented by Brahma with his attribute of creation, Shiva with his attribute of destruction and Vishnu with his attribute of preservation."
^Sullivan, Bruce (1999). Seer of the Fifth Veda: Kr̥ṣṇa Dvaipāyana Vyāsa in the Mahābhārata. Motilal Banarsidass. стр. 85—86. ISBN978-8120816763.
^Holdrege, Barbara (2012). Veda and Torah: Transcending the Textuality of Scripture. State University of New York Press. стр. 88—89. ISBN978-1438406954.
^ абLeeming, David (2009). Creation Myths of the World (2nd изд.). стр. 146. ISBN978-1598841749.. Leeming, David (2005). The Oxford Companion to World Mythology. Oxford University Press. стр. 54. ISBN978-0195156690.. Quote: "Especially in the Vedanta Hindu Philosophy, Brahman is the Absolute. In the Upanishads, Brahman becomes the eternal first cause, present everywhere and nowhere, always and never. Brahman can be incarnated in Brahma, in Vishnu, in Shiva. To put it another way, everything that is, owes its existence to Brahman. In this sense, Hinduism is ultimately monotheistic or monistic, all gods being aspects of Brahman"; Also see pages 183-184, Quote: "Prajapati, himself the source of creator god Brahma – in a sense, a personification of Brahman (...) Moksha, the connection between the transcendental absolute Brahman and the inner absolute Atman."
^Dalal 2010, стр. 78–79 harvnb грешка: no target: CITEREFDalal2010 (help)
^Achuthananda 1994, стр. 205–206 harvnb грешка: no target: CITEREFAchuthananda1994 (help)
^Coulter, Charles; Turner, Patricia (2000). Encyclopedia of Ancient Deities. Routledge. стр. 258. ISBN978-0786403172.. Quote: "When Brahma is acknowledged as the supreme god, it was said that Kama sprang from his heart."
^Morris, Brian (2005). Religion and Anthropology: A Critical Introduction. Cambridge University Press. стр. 123. ISBN978-0521852418.
^Charkravarti, SS (2001). Hinduism, a Way of Life. Motilal Banarsidass. стр. 15. ISBN978-8120808997.
^Lochtefeld, James (2001). Brahma, The Illustrated Encyclopedia of Hinduism. 1: A–M. Rosen Publishing. стр. 119. ISBN978-0823931798.
^ абSullivan, Bruce (1999). Seer of the Fifth Veda. Motilal Banarsidass. стр. 82—83. ISBN978-8120816763.
^Gopal, Madan (1990). K.S. Gautam, ур. India through the ages. Publication Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India. стр. 79.
^"The Bimaran Reliquary, a Gandharan work, which is now housed in the British Museum, London, is of great historical and iconographic significance. It shows Buddha in the centre, attended by Brahma to his right and Indra to the left." in Banerjee, Priyatosh (2001). Central Asian art: new revelations from Xinjiang (на језику: енглески). Abha Prakashan. стр. 48. ISBN9788185704241.
^"Standing Buddha in the arched compartment, flanked by figures of Brahma and Indra standing in similar compartments, detail of the side of Bimaran gold casket" in Agrawala, Prithvi Kumar (1977). Early Indian Bronzes (на језику: енглески). Prithvi Prakashan. стр. 152.
Bhaktisiddhanta Sarasvati, Goswami, (trans.), Sri Brahma-Samhita, with commentary by Srila Jiva Goswami, Sri Gaudiya Math 1932, reprint The Bhaktivedanta Book Trust, Los Angeles, 1985.
Matsubara, Mitsunori, Pancaratra Samhitas and Early Vaisnava Theology, Motilal Banarsidass, New Delhi, 1994.
Narayana, Bhaktivedanta, Swami, (trans.), Sri Brahma Samhita, Fifth Chapter, with the full commentary by Srila Jiva Goswami, Gaudiya Vedanta Publications, Vrindavana UP, 2003.
Otto Schrader, F., Introduction to the Pañcarātra and the Ahirbudhnya Saṁhitā, Adyar Library, Madras 1916. Second edition 1973.
Sagar, B.A., Tridandi Bhiksu, (trans.), Śrī Brahma Saṁhitā, Quintessence of Reality the Beautiful, with the commentary by Srila Bhaktivinoda Thakur, Sri Chaitanya Saraswat Math, Nabadwip 1992.