Рођен је 6. маја1920. године у Сарајеву. Потиче из сиромашне радничке породице. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а 1940. године уписао се на новоотворени Пољопривредно-шумарски факултет у Сарајеву.
У вишим разредима гимназије укључио се у револуционарни омладински покрет и био један од његових најистакнутијих чланова. Кућа његових родитеља у Коваћевићима била је илегално састајалиште комуниста и скојеваца, који су радили на обнављању партијских организација у Сарајеву и околини. У чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) примљен је крајем 1939, а у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) почетком 1941. године.
У лето 1941. године Бранко је, међу првима, ступио у партизанске одреде на територији сарајевске области. Најпре се налазио у партизанским јединицама на терену Семизовца, Вогошће и Средњег, а после формирања Партизанског одреда „Звијезда“ именован је за секретара Окружног комитета СКОЈ-а и члана Окружног комитета КПЈ за планину Звијезду. Упоредо с обављањем ових партијско-политичких задатака, учествовао је и у борбама које је водио Црновршки партизански батаљон Партизанског одреда „Звијезда“. Посебно се истакао у борбама за ослобођење Средњег и Љубине, затим у нападу на Вареш, као и у борбама против четника, почетком 1942. године.
Априла 1942. године, постао је политички комесар Друге чете Првог источнобосанског ударног батаљона. Приликом пребацивања батаљона на леву обалу реке Криваје, пошто су четници нешто раније онеспособили мост, он је препливао реку, поставио даске на стубове и тако омогућио прелаз батаљона. Истакао се и у борбама код Власенице, 15. јуна 1942. године, као и код Грачанице на реци Спречи, крајем истог месеца.