Са породицом је две године живио на железничкој станици Горња Драготиња, након чега се сели за Приједор.[1] Почетком Другог светског рата у Приједор су са тенковима стигли Немци, а по њиховом одласку у град су дошле усташе.[1] Усташе су њега, сестру и мајку из Приједора одвеле у Дубицу, гдје је био припремљен транспорт за Јасеновац.[1] У Дубици је рањен шрапнелом у ногу.[1] Транспорт је умјесто у Јасеновац отишао у Гарешницу између Загреба и Бјеловара.[1] У Гарешници су привремено смјештени код једне породице, а затим су ступили у контакт са његовим најстаријом братом Миланом.[1] Милан је преко веза обезбједио аусвајсе са којима им је обезбјеђен пролаз у Србију, након чега долазе у Београд.[1] У Београду му је учитељ био Миладин Зарић, човек који је 20. октобра 1944. године спасао Стари савски мост од рушења.[3]
Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 516 страна.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Slijepčević, Ljiljana (2006). Ponovo pred delima Branka Miljuša (на језику: (језик: српски)). Beograd: Galerija ARTE.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Petrović, Aleksandar Saša; Slijepčević, Ljiljana (1993). Branko Miljuš: grafike i crteži 1955 - 1993 (на језику: (језик: српски)). Beograd: Muzej savremene umetnosti. стр. 175 strana. ISBN978-86-7101-122-8.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Miljuš, Branko (1981). Branko Miljuš: izložba grafika - Katalog (на језику: (језик: српски)). Beograd: Muzej primenjene umetnosti. стр. 16 strana.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)