Бранко Миљуш (уметник)

За другу употребу, погледајте страницу Бранко Миљуш.
Бранко Миљуш
Бранко Миљуш сликар
Лични подаци
Датум рођења(1936-03-22)22. март 1936.
Место рођењаГорња Драготиња код Приједора, Краљевина Југославија
Датум смрти29. фебруар 2012.(2012-02-29) (75 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Бранко Миљуш (Горња Драготиња[1] код Приједора 22. март 1936 — Београд 29. фебруар 2012)[2] био је српски графичар и сликар. Бавио се мозаиком, витражом, илустрацијом, графичким дизајном и педагошким радом.

Биографија

Бранко Миљуш: Цртеж (1990)

Са породицом је две године живио на железничкој станици Горња Драготиња, након чега се сели за Приједор.[1] Почетком Другог светског рата у Приједор су са тенковима стигли Немци, а по њиховом одласку у град су дошле усташе.[1] Усташе су њега, сестру и мајку из Приједора одвеле у Дубицу, гдје је био припремљен транспорт за Јасеновац.[1] У Дубици је рањен шрапнелом у ногу.[1] Транспорт је умјесто у Јасеновац отишао у Гарешницу између Загреба и Бјеловара.[1] У Гарешници су привремено смјештени код једне породице, а затим су ступили у контакт са његовим најстаријом братом Миланом.[1] Милан је преко веза обезбједио аусвајсе са којима им је обезбјеђен пролаз у Србију, након чега долазе у Београд.[1] У Београду му је учитељ био Миладин Зарић, човек који је 20. октобра 1944. године спасао Стари савски мост од рушења.[3]

Миљуш је завршио сликарски одсек на Академији ликовних уметности у Београду 1958. у класи професора Недељка Гвозденовића и магистраске студије графике код професора Бошка Карановића 1961. Специјализовао је графику у атељеу Џонија Фридландера у Паризу.

Био је сликар, графичар, мозаичар и витражиста. Бавио се илустрацијом и графичким дизајном и педагошким радом.

Био је редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду, Академији лепих уметности у Београду, Академији уметности у Бањој Луци и гостујуци професор на неколико факултета у Србији.

Умро је у Београду Београду 29. фебруар 2012. године и сахрањен је 3. марта 2012. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Награде и признања

Бранко Миљуш је добитник 22 престижне награде, међу којима су најзначајније:

  • награда на првом Октобарском салону,
  • „Политикине“ награде,
  • награде на међународној излозби "Bianco e nero" у Лугану...
  • освојио је и Велики печат Галерије „Графички колектив“,
  • прву награду за сликарство на излозби "Ex tempore" у Пирану,
  • награду "Piter Ludvig" у Бечу,
  • награде за животно дело „Златни беочуг“ и
  • Седмојулске награде Републике Србије.

Изложбе

Имао је 40 самосталних изложби и неколико стотина колективних изложби у земљи и иностранству.

Одабране самосталне изложбе

Одабране међународне изложбе

Занимљивости

Режисер Симо Брдар је 2008. снимио документарни филм „Градина“, у коме Бранко Миљуш говори о свом раном животу који је обиљежио његов рад.[1]

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Градина (Бранко Миљуш)”. Спомен-подручје Доња Градина. 2008. Архивирано из оригинала 07. 04. 2012. г. Приступљено 11. 04. 2012. 
  2. ^ Политика 1.03.2012 „Преминуо сликар и графичар Бранко Миљуш“, pp. 13.
  3. ^ Учитељ који је спасао Стари савски мост : Друштво : ПОЛИТИКА

Литература

  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 516 страна. 
  • Slijepčević, Ljiljana (2006). Ponovo pred delima Branka Miljuša (на језику: (језик: српски)). Beograd: Galerija ARTE. 
  • Petrović, Aleksandar Saša; Slijepčević, Ljiljana (1993). Branko Miljuš: grafike i crteži 1955 - 1993 (на језику: (језик: српски)). Beograd: Muzej savremene umetnosti. стр. 175 strana. ISBN 978-86-7101-122-8. 
  • Miljuš, Branko (1981). Branko Miljuš: izložba grafika - Katalog (на језику: (језик: српски)). Beograd: Muzej primenjene umetnosti. стр. 16 strana. 

Спољашње везе