Бранко Милутиновић

бранко милутиновић
Бранко Милутиновић
Лични подаци
Датум рођења(1917-10-10)10. октобар 1917.
Место рођењаСарајево, Аустроугарска
Датум смрти28. новембар 1942.(1942-11-28) (25 год.)
Место смртиМалешевци, код Угљевика, Краљевина Југославија (дејуре)
НДХ (дефакто)
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од5. јула 1953.

Бранко Милутиновић (Сарајево, 10. октобар 1917 — Малешевци, код Угљевика, 28. новембар 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Родио се у Сарајеву 10. октобра 1917. године у радничкој породици. У Војнотехничком заводу је изучио ковачки занат и запосли осе у железничкој радионици.

Није учествовао у политичком животу, али када је почео Други светски рат одазвао се позиву Комунистичке партије за подизање устанка на Романији. Као члан Романијског партизанског одреда истакао се у нападу на железничку станицу на Жљебовима у јулу 1941. године и на усташко-домобранску посаду у Мокром када је био рањен. Тада је примљен КПЈ.[1][2]

Придружио се новоформираном Првом источнобосанском ударном батаљону у марту 1942. године, а касније Шестој источнобосанској бригади. Учествовао је у свим борбама ове бригаде. У последњој борби против четника у Малешевцима 28. новембра 1942. године као десетар четврте чете је погинуо.[1][3]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 27. новембра 1953. проглашен је за народног хероја.[1][4]

Референце

  1. ^ а б в Narodni heroji 1 1982, стр. 553.
  2. ^ Српски биографски речник 2014, стр. 683.
  3. ^ Српски биографски речник 2014, стр. 683-684.
  4. ^ Српски биографски речник 2014, стр. 684.

Литература