До краја четрдесетих година прошлог века живела је у хрватском граду Новом Винодолском, а потом се доселила у Београд. Од своје десете године је била члан драмске секције у школи коју је тада похађала.
Обзиром да се због рата преселила са родитељима у Београд, завршила је Земунску гимназију. У гимназији је такође похађала школу глуме, а њен таленат и подстицај тадашње професорке Бубе Адамовић су је довели до студија глуме. Прву песму коју је научила под називом Мате Балоте (Две даске) је 1956. године употребила за полагање пријемног испита на Академији за позориште, филм и телевизију у Београду.
Те 1959. године је Бојан Ступица напустио ЈДП и понудио јој стални ангажман у Атељеу 212. Прва улога била је у представи "Јаје" Фелисијана Марсоа у коме је Беким Фехмију (тада само колега) играо њеног мужа. У тој представи је Бранка друга глумица у историји југословенског театра која се појавила у комбинезону. Само годину касније је примљена за стални ангажман у ЈДП.[1]
У својој дугој и непрекидној глумачкој каријери остварила је широк дијапазон улога, од заљубљених девојака, преко комичних јунакиња, да би данас градила зреле и комплексне женске судбине. Са успехом је играла на сценама свих београдских позоришта.[2]
