Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Бранислав Бранко Протић (Бачка Паланка, 27. децембар 1931 — Београд, 29. мај 1990) је био српски сликар и професор на Факултету ликовних уметности у Београду.

Завршио је Академију ликовних уметности у Београду у класи проф. Зорана Петровића. Похађао је и специјални течај у класи проф. Недељка Гвозденовића 1961. године. Био је професор сликарсва на Факултету ликовних уметности у Београду. Био је председник Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) у Београду. Излаже од 1954. године. Од 1960. учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству.

Бавио се падобранством. Приликом једног скока је погинуо.

Историографија српског сликарства друге половине прошлог века утврдила је место Бранка Протића као првог заступника енформела узимајући у обзир чињеницу да је он већ 1958. године на београдској Академији позоришне уметности, а одмах потом и на Трибини младих у Новом Саду 1959. изложио слике једне потпуно нове поетике која се супротставила доминантном „социјалистичком естетизму“. Тиме је његова улога у нашем сликарству дефинитивно одређена. Феномен енформела у српском сликарству веома је интензивно дискутован. С једне стране је оспораван, али је и снажно подржаван од водећих ликовних критичара тог времена. У прилог томе су биле и бројне изложбе које су појединачно или групно приређиване уметницима енформел сликарства, награде које су им додељиване на значајним изложбама као и угледним местима у студијским публикација које су се бавиле српским савременим сликарством. Протић је био припадник друге, нове генерације енформел сликарства која је овом врстом сликарске праксе и започела јавну делатност. Најрадикалнији међу њима, али и међу уметницима старије генерације, Бранко Протић је био најрадикалнији по употреби несликарске материје, посебно у првом периоду када је у слику уносио материјале који су јој је давали изразито рељефну, пластичку структуру. Први циклуси које је Протић начинио крајем шесте деценије стоје на почетку оног низа слика које иницирају и припадају појави која се назива „српски енформел“.

• 1954. Раднички универзитет, Бачка Паланка
• 1958. Академија за позоришну уметност, Београд (необјављена изложба)
• 1959. Трибина младих, Нови Сад
• 1960. Галерија Графичког колектива, Београд
• 1961. Музеј примењене уметности, Београд
• 1962. Салон Модерне галерије, Београд
• 1963. Галерија УЛУС, Београд
• 1964. Раднички дом - Универзитет, Скопље
• 1966. Галерија Графичког колектива, Београд
• 1971. Салон Музеја савремене уметности, Београд
• 1972. Галерија Ликовних уметника Војводине, Нови Сад
• 1990. Галерија Удружења ликовних уметника Војводине, Нови Сад
• 1993. Галерија УЛУС, Београд (ретроспективна изложба)
• 2000. Изложбени простор ИКА „Прометеј“, Нови Сад, Галерија Графички колектива, Београд, Галерија Факултета ликовних уметности, Београд (ретроспективна изложба)
• 2008. Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд (радови 1956-1966)

• 1959 Стеван Станић, Поетске визије, Дневник, 6. децембар, Нови Сад
• 1961 Лазар Трифуновић, Дело недеље, НИН, 16. април, Београд
• 1961 Зоран Павловић, Сликарство Бранка Протића, Данас, 19. јули, Београд
• 1962 Лазар Трифуновић, Бранко Протић, (пред. кат.), Салон Модерне галерије, Београд
• 1962 Лазар Трифуновић, Продор младих, НИН, 21. јануар, Београд
• 1962 Лазар Трифуновић, Млади сликари Београда, (пред. кат.), Галерија Културног центра Београда, Београд
• 1962 Ђорђе Кадијевић, Савремено, актуелно, аутентично.., Мозаик, год. II, бр. 4, април, Београд
• 1963 Драгослав Ђорђевић, Непрекинута узлазна линија, Борба, 1. октобар, Београд
• 1964 Миодраг Б. Протић, Најмлађи, Савременици II, 269-277, Нолит, Београд
• 1965 Алекса Челебоновић, Савремено сликарство у Југославији, Југославија, Београд
• 1966 Зоран Павловић, Сликарство Бранка Протића, Уметност, бр. 6, април-јун, pp. 41-49, Београд
• 1967 Јеша Денегри, Бранко Протић, Уметност, бр. 9, pp. 124, Београд
• 1968 Јеша Денегри, Облици нефигурације у савременом сликарству у Србији, Живот умјетности, бр. 7-8, pp. 17-35, Загреб
• 1970 Миодраг Б. Протић, Српско сликарство ХХ века, pp. 510-511, Нолит, Београд
• 1971. — 1972 Лазар Трифуновић, Апстрактно сликарство у Србији, (пред. кат.), Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд
• 1980 Миодраг Б. Протић, Сликарство шесте деценије у Србији, pp. 42-46, Југословенско сликарство честе деценије, Музеј савремене уметности, Београд
• 1982 Лазар Трифуновић, Апстрактно сликарство у Србији, 33-41, Нолит, Београд
• 1982 Лазар Трифуновић, Енформел у Београду, (пред. кат.), Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
• 1993 Јеша Денегри, Педесете: теме српске уметности, pp. 166-170, Светови, Нови Сад
• 1995 Јеша Денегри, Шездесете: теме српске уметности, pp. 40-47, Светови, Нови Сад
• 2005 Станислав Живковић, Времене антиуметности - енформел, Српско сликарство ХХ века, pp. 139-146, Матица српска, Београд
• 2008 Јеша Денегри, Контексти и особине енформела Бранислава Протића, (пред. кат.), Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд
• 2008 Јован Деспотовић, Тумачење енформела (Бранислав Протић, радови 1956-1966), Трећи програм, бр. 137-138, pp. 440-444, Радио Београд, Београд

• 1960 I награда на Бијеналу младих, Ријека
• 1964. Награда КПЗ Београда на изложби УЛУС-а, Београд
• 1964. Награда Галерије Матице српске на III Тријеналу југословенске ликовне уметности, Београд
• 1965 I награда Колоније Сићево
• 1967 I награда Колоније Ечка
• 1968. Награда Галерије „Фонтана“ на IX Октобарском салону, Београд
• 1985. Награда Октобарског салона, Београд

• Документација Музеја савремеме уметности, Београд
• Архива Факултета ликовних уметности, Београд

• Списак српских сликара