Бранислав Димитријевић (Београд, 27. октобар 1908 — Београд, 5. јануар 1981) био је југословенски и српски фудбалер и адвокат.
Биографија
Рођен је 27. октобра 1908. године у Београду. Фудбал је почео је игра 1923. у подмлатку БСК-а, а у мају 1926. прешао је у редове СК Југославије из Београда. Наступао је за Југославију у периоду од 1926. до 1938. године. Играо је као леви бек, наступао на 290 званичних утакмица (више су играли само Бранко Петровић - „Шуца“ 308 и Стеван Лубурић - „Чича“ 294 утакмице). Био је снажан и стасит одбрамбени играч са прецизним и одмереним ударцима, а са легендарним Милутином Ивковићем, био је најбољи бековски пар у историји београдских „црвених“ - СК Југославије.[2]
На седам утакмица носио је дрес градске селекције Београда, а за репрезентацију Југославије играо је пет утакмица.[3] Дебитовао је 8. априла 1928. у пријатељском сусрету против Турске у Загребу (резултат 2:1), док се од националног дреса опростио 10. септембра 1933. против Пољске у Варшави (резултат 3:4).
Као дипломирани правник бавио се адвокатуром у Београду, неколико година био је функционер у београдском Партизану.
Преминуо је 5. јануара 1981. у Београду.[2]
Наступи за репрезентацију Југославије
Види још
Референце
Спољашње везе
