Бранислав Бане Вукашиновић (Скопље, 9. децембар 1933 — Београд, 23. април 2011) био је српски новинар и један од најпознатијих телевизијских водитеља РТС-а.[1]
Биографија
Бранислав Вукашиновић је рођен 1933. године у Скопљу. Каријеру је започео 1956. године на Радио Београду.[2] На Телевизију Београд је прешао 1969. године.[2] Био је дугогодишњи уредник и водитељ „Београдске хронике“ и суботњег „Јутарњег програма“, један од најпознатијих водитеља РТС-а и легенда српске телевизије уопште.
„Остаће упамћен као изузетан професионалац који је на новинарски пут извео многе водитеље који су данас успешни на различитим функцијама и на другим телевизијама“, наведено је на сајту РТС-а поводом његове смрти.[2]
Током дугогодишње каријере био је ментор многим касније познатим новинарима као што су Весна Дедић-Милојевић, Леа Киш-Јокић, Слађана Томашевић и Живорад Жика Николић.[3] Једном приликом је млађој колегиници рекао[3]:
Дете, мораш да научиш да је телевизија опасна играчка, јер је у стању да самеље човека.
Написао је роман Беле одаје 1982. године. Добитник је награде за животно дело „Светозар Марковић“ 1990. године.[4]
Вукашиновић се неколико година пред смрт повукао из јавног живота због тешке болести.[3] До операције је пензионерске дане проводио живећи са супругом Зорком у кући у селу Вранић код Београда.[3] Након операције се преселио у стан на Звездари.[3] где је живео све до смрти 23. априла 2011[2] Сахрањен је 27. априла 2011. на београдском Новом гробљу.[5]
Види још
Извори
Спољашњи извори
