Богословија на Халки или Духовни семинар на Халки (тур. Rum Ortodoks Ruhban Okulu, грч. Ιερά Θεολογική Σχολή της Χάλκης) нефункционална је специјализована теолошко-образовна установа Константинопољске патријаршије која се налази на територији манастира Свете Тројице на врху брда Наде (тур. Ümit Tepesi) на острву Хејбелиада у Турској. До момента њеног затварања 1971. године, школа је једина институција која припрема свештенство за Константинопољску патријаршију.

Богословија на Халки основана је 1. октобра 1844.на врху брда у зградама манастира Свете Тројице на острву Халки на иницијативу Германа IV константинопољског патријарха уз материјалну подршку бившег патријарха Константина I Васељенског патријарха. За одржавање школе Константинопољска патријаршија и епархијски архијереји издвајали су обавезна годишња средства, као и пренос 2 хиљ. рубаља (злато) од Светог синода Руске православне цркве. Административно, школа је директно потчињена Константинопољској патријаршији, Синода Васељенског патријарха

Из Петрограда, у другој половини 1905. године јеромонах Варнава је отпутовао о руском трошку у Истанбул ради уписа на Богословија на Халки за припрему свештенства Константинопољске патријаршије. Примио је дужност свештеника при српском посланству. У то време писао је у „Цариградском гласнику“, једином часопису на српском језику у Турском царству, управљао српском школом и сарађивао са Цариградском патријаршијом^[1].

Васељенски патријарх Вартоломеј I је у више наврата привукао пажњу свјетске јавности на питање наставка школских активности. Према његовим речима, забрана да обавља едукативне активности је кршење споразума у Лозани (новембар 1922- јул 1923) (чл. 40), УставaРепублике Турске (чл. 24) и Европске конвенције о људским правима(чл. 9)^[2].

Ипак, у 2006. години Турска cкупштина се противи обнављању на територији Турске вјерских приватних школа. У фебруару 2010. године, чланови Скупштине савјета Европе позивају турску владу да дозволи Константинопољској патријаршији да богословија настави као Богословски факултет Универзитета Галатасарај.

Јула 2011, њемачки министар иностраних послова Гидо Вестервеле - први од министара иностраних послова - је посјетио богословију, истичући значај богословије као "културне баштине", а истовремено истичући улогу вјерске слободе, која "је дио нашег европског живота"^[3].

Митрополит Елпидифор (Ламбриниадис) је приликом интервјуа нагласио да уколико богословија настави се радом примаће студенте различитих националности, који ће се образовати на грчком, али и на енглеском језику. Почетком 2012, професори Универзитета Аристотел у Солуну саопштили cу да cу спремни да пруже богословији на Халки пуну подршку. Пријављено је да ће богословска школа Халки могуће добити финансијску подршку од САД и ЕУ.

Почетком јула 2012. год. предсједник Дирекције за вјерска питања Мехмед Гормез приликом посјете Константинопољске патријаршије ( Фанара), противио се повезивању Турске владе са обнављањем рада богословијe на основу турске мањине у западној Тракији.

Општи cавјет вакуфа у Анкари је 10. јануара 2013. одлучио је да се врате површине шумског земљишта манастира Свете Тројице на острву Халки, а 28. јануара у новинама је објављена жељу турског премијера да се убрза процес отварања богословијe.^{[тражи се извор]}

• Богословија

Богословија на Халки на Викимедијиној остави.