PROFILPELAJAR.COM

Битка код Ниша
	Део Дуге војне
Време	8. новембар 1443. године
Место	близу Ниша,; Српска деспотовина
Исход	Убедљива хришћанска победа
Сукобљене стране
Краљевина Угарска; Српска деспотовина	Османско царство
Команданти и вође
Јанош Хуњади; Ђурађ Бранковић	Касим-паша; Турахан-бег
Јачина
25.000 коњаника и стрелаца, укључујући и 8.000 Срба	непозната
Жртве и губици
непознати	2.000 Турака пало, 4.000 заробљено

Битка код Ниша је вођена 8. новембра 1443. године између Турака, на једној страни, и Мађара и Срба, на другој страни. Турци су у потпуности поражени од стране Срба и Мађара под командом Јаноша Хуњадија.

Ова битка је била део тзв. Дуге војне.

Позадина

Овој бици претходила је битка код Алексинца 3. новембра, 1443. године^[7], недалеко од тврђаве Бован^[8]

Припреме за битку

Хришћанска војска се састојала од Срба, Мађара, Чеха и Пољака^[9]. Њена јачина је била око 25.000 коњаника и пешака, од којих је било око 8.000 Срба, такође коњаника и пешака^[5]. Заповедници хришћана били су угарски војсковођа Сибињанин Јанко и српски деспот Ђурађ Бранковић^[9].

Главнина турске војске још није била дошла из Марице, тако да су се хришћанској војсци супротставили паше Видина, Софије и околине^[9]. Турски заповедници су били Касим-паша, генерални гувернер Румелије, и Турахан-бег, војсковођа^[1]. Према Дубровчанину Андрији Качићу, турски султан Мурат II је послао Ђурђа Кастриота да би се супротставио Сибињанину Јанку^[9].

Ток битке

Према Дубровчанину Андрији Качићу, који је податке црпео од италијанских историчара, битка се овако одвијала:

Главни узрок турског пораза био је касније прослављени албански војсковођа Ђурађ Кастриот Скендербег. Кастриот, кога је послао турски султан у борбу, искористио је ту прилику да се одметне од Турака. Тајно је јавио Сибињанину Јанку да ће му предати султанову војску. Током битке, Кастриот је напустио турску војску и почео да бежи. То је изазвало велику пометњу међу турским редовима, која је и омогућила да хришћанска војска однесе победу над Турцима.^[9]

Губици

Турска страна имала је губитке од 2.000 палих и 4.000 заробљених^[6].

Последице

После ове битке, Ђурађ Кастриот Скендербег је напустио турску војску, заједно са 300 других Албанаца^[10], вратио се у Албанију и поново прихватио хришћанство. Одатле је почео је 25 година дугу беспоштедну албанску побуну против Османског царства.

Касим је морао да напусти свој камп и да, са својим колегом војсковођом Тураханом, побегне кроз Пирот и кланце Драгомана у Софију да би упозорио султана о инвазији. У току свог бега, Касим и Турахан су спалили 150 села између Ниша и Софије.^[1]

Наредне године 1. јула Мурат II је потписао Сегедински мир на 10 година^[11] и абдицирао у корист свог сина Мехмеда II. Деспот Ђурађ је Сегеденским миром добио назад Деспотовину са 24 града.^[12], међу којима и Ниш^[13]

Деспот је, након Сегединског мира^[13], град препустио Ђурђу Мрњавчевићу, потомку једног старог рода^[6], према некима унуку великог војводе Гојка Мрњавчевића^[9], као лено^[6] и баштину његових родитеља^[13] тј. предака^[9].^[6]^[9]^[13]^[14] Ниш је остао годину дана слободан^[4].

Када је прекршен мир следеће године, Мурат се вратио на Балкан и победио у бици код Варне (1444)^[6]^[15] и на Косову (1448)^[6]. Ниш је поново пао под турску власт 1448, и остао тако наредних пуних 245 година не видевши ниједног хришћанског освајача^[6]^[14].

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Colin Imber, 2006, The Crusade of Varna, 1443—45 – pp. 16.
^ Kenneth M. Setton, 1984, The Papacy and the Levant (1204—1571), Volume II – pp. 76: „...The crusaders defeated theme easily and went on to take Sofia, ...“
^ Fine 1994, стр. 548.
^ ^а ^б ^в „Важни датуми Ниша”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2013. г. Приступљено 23. 02. 2010.
^ ^а ^б Kenneth M. Setton, 1984, The Papacy and the Levant (1204—1571), Volume II – pp. 76: „...The Christian army, containing some 25.000 mounted men and archers (according to Ducas), including about 8.000 Serbs, both horse and foot, ...“
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Феликс Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја, VI Ниш. pp. 139.
^ Donald Edgar Pitcher, An historical geography of the Ottoman empire from earliest times to the end — pp. 73.
^ Kenneth M. Setton, 1984, The Papacy and the Levant (1204—1571), Volume II — pp. 76: „…met up with Turkish troops between the castle of Bolvani and the city of Niš (Nish) in early November, 1443…”
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж „Бруно Ловрић, Историја Ниша, Ниш 1928 (Ниш од 1386. до Ђорђа Бранковића)”. Архивирано из оригинала 17. 02. 2017. г. Приступљено 29. 07. 2010.
^ James Emerson Tennent, 1845, The History of Modern Greece, from Its Conquest by the Romans B.C.146, to the Present Time
^ „Wladislaus III”. Classic Encyclopedia (Reprint of Encyclopædia Britannica Eleventh Edition изд.). LoveToKnow 1911. 2006. Архивирано из оригинала 4. март 2007. г. Приступљено 19. мај 2007.
^ Др Живан Стојковић, Др Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић Историја Лесковца, Београд. (1992). pp. 40.
^ ^а ^б ^в ^г игуман Филарет Петровић, Ниш са својом прошлошћу Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2024), Ниш. (1892). pp. 10.
^ ^а ^б „Град Ниш: Ниш кроз векове, 2”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2010. г. Приступљено 28. 07. 2010.
^ The Historians' History of the World By Henry Smith Williams — pp. 439.