У мају 2014. године, током рата у Донбасу, снаге самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДНР) коју подржава Русија напале су град и приморале украјинске снаге да се повуку током прве битке за Маријупољ.[2] Међутим, следећег месеца, украјинске снаге су поново заузеле град током офанзиве. Конфликт је замрзнут када је почетком 2015. потписан Мински протокол о прекиду ватре.[3]
Дана 24. фебруара 2022. започео је рат између Русије и Украјине, као део руске офанзиве у Донбасу и нападом руске војске на украјинске положаје. Град Маријупољ се налази у Доњецкој области у Украјини, а самопроглашена Доњецка Народна Република сматра га својим делом територије и имају подршку Русије у опсади града.
Град Маријупољ се сматра главним стратешким градом и метом руских снага. То је највећи град у делу Доњецке области под контролом Украјине.[4] Маријупољ је велико индустријско чвориште и највећи је град на Азовском мору.[5]
Контрола ове луке на западној обали Азовског мора је од виталног значаја за економију Украјине. За Русију, он омогућава копнени пут до Крима, као и то да омогућава пролаз руском поморском саобраћају.[6] Заузимање града би Русији дало пуну контролу над Азовским морем.[7]
Пре опсаде, око 100.000 становника напустило је Маријупољ према речима заменика градоначелника града.[8] На страни украјинских снага су пук Азов,[9] снаге Територијалне одбране Украјине и нерегуларне снаге.[10] На страни Русије су поред регуларних оружаних снага и чеченски борци оружане формације ”Кадировци”, као и снаге народне милиције ДНР.[11]
Црвени крст је ситуацију описао као „апокалиптичну“, а украјинске власти су оптужиле Русију да је изазвала велику хуманитарну кризу у граду,[12][13] при чему су градски званичници известили да је више од 5.000 цивила убијено од почетка битке.[14] Украјински и амерички званичници су опсаду поредили са опсадом Лењинграда током Другог светског рата.[15][16][17]
Од 19. марта 2022, руске и украјинске снаге воде жестоке борбе око Азовстаља, једне од највећих челичана у Европи.[18][19]
Дана 27. марта, Рамзан Кадиров је дошао у Маријупољ да пружи моралну подршку чеченским борцима.[20] Истог дана, оборен је украјински хеликоптер Ми-8 који је кренуо у хитну евакуацију команданата неонацистичког пука Азов.[21]
Дана 16. маја, преостали украјински војници у челичани Азовстаљ одлучили су да се предају, што је довело до краја битке.[22]
^Goncharenko, Roman (16. 3. 2022). „The Azov Battalion: Extremists defending Mariupol”. Deutsche Welle. Архивирано из оригинала 23. 3. 2022. г. Приступљено 19. 3. 2022. „The city of Mariupol, which has a population of 500,000, is primarily being defended by the Azov Battalion.”
^Clark, Mason; Barros, George; Stepanenko, Kateryna (18. 3. 2022). „RUSSIAN OFFENSIVE CAMPAIGN ASSESSMENT, MARCH 18”. ISW: Institute For The Study of War. ISW: Institute For The Study of War. Архивирано из оригинала 23. 3. 2022. г. Приступљено 19. 3. 2022.