Биоскоп Звезда, незванично Нови биоскоп Звезда, је сквот клуб у Београду. Изграђен је 1911. године и најстарији је биоскоп у граду. Након периода запуштености, 2014. године га је заузео Покрет за окупацију биоскопа. Сквотери су добили међународну подршку и 2018. је објављен документарац о окупацији. Налази се на адреси Теразије 40 у општини Стари град.
Историјат
Биоскоп је отворен са фасадом у стилу сецесије. Изграђен је 1911. године и најстарији је у Београду.[1][2] За време ФНРЈ биоскоп је назван Звезда.[1] Биоскоп је био у власништву државне компаније Београд филм, али је она продата трговцу дериватима Николи Ђивановићу 2007. године Он ју је дао инвеститору капитала, компанији Лантерн и биоскоп је затворен.[2] Иако су услови уговора прецизирали да биоскоп треба да остане отворен, ова клаузула је занемарена.[3] Године 2012. Ђивановић је осуђен на две године затвора по разним оптужбама.[4]
После вишегодишњег запуштања, биоскоп је 2014. сквотирало 200 људи под заставом Покрета за окупацију биоскопа. Преименован је у Нови биоскоп Звезда, а окупације је брзо добила медијску пажњу.[1][2][5]
Отварање биоскопа подржао је француски режисер, сценариста и продуцент Мишел Гондри који је снимио филм посвећен пројекту и грчки премијер Алексис Ципрас, који је посетио простор када је био у Београду.[2] Отварање биоскопа подржаки су такође Срећко Хорват и Ален Бадиу.[4] Први пуштен филм у биоскопу након отварања био је Невиност без заштите, Душана Макавејева.[6]
Године 2018. Сенка Домановић објавила је документарни филм Окупирани биоскоп, који говори о окупацији Новог биоскопа Звезда. Филм је премијерно пуштен на Филмском фестивалу југоисточне Европе.[5]
Галерија
-
Биоскоп Звезда
-
Биоскоп Звезда
Референце
Литература