Налази се у централној Буковици, удаљено око 12 км сјеверно од Кистања. Село је подјељено на четири засеока: Доње Село, Брљуг, Горње Село и Поткрш.
Историја
На мјесту данашњег Биовичиног Села, прво насеље се појављује за вријеме Римљана око 300-те године наше ере, што потврђује археолошка локација Смрдељград која се налази у доњем дјелу села. Назив села је добило по Кнезу Биовичи који је био владар области и Модриног Села и Колашца.
Други свјетски рат
Током Другог свјетског рата, становници села су већином били за партизански покрет. У овом селу је на Видовдан 1944. формирана 14. далматинска бригада НОВЈ.
Република Српска Крајина
До територијалне реорганизације у Хрватској, насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Биовичино Село се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини.
Према попису из 1991. године, Биовичино Село је имало 948 становника, од чега 944 Србина, 3 Хрвата и 1 осталог. Према попису становништва из 2001. године, Биовичино Село је имало 186 становника.[3] Биовичино Село је према попису из 2011. године, имало 223 становника,[4] и било је углавном насељено Србима.
У Биовичином Селу су до 1995. године живели родови:
Православци
Вујаковићи, славе Св. Ђурђа; Вукићи, славе Св. Ђурђа; Доброте, славе Св. Николу; Дрезге, славе Св. Јована; Ђурићи, славе Св. Јована; Каблари, славе Св. Луку; Корлати, славе Св. Николу; Љубовићи, славе Св. Ђурђа; Малбаше, славе Св. Николу; Масникосе, славе Св. Ђурђа; Медоши, славе Св. Ђурђа; Опачићи, славе Св. Луку; Остојићи, славе Св. Луку; Поповићи, славе Св. Јована; Скорићи, славе Св. Игњатију; Сладаковићи, славе Св. Јована; Тртице, славе Св. Јована; Ћукови, славе Св. Николу; Шеше, славе Св. Јована; Шоргићи, славе Св. Николу.
Религија
У Биовичином Селу се налази храм Српске православне цркве Св. Петра и Павла из 1524. године. Након заузимања Книна од стране хрватске војске, црква је претрпела знатна оштећења, као и вишевековно гробље које се налази у дворишту цркве.