Беријев Бе-103

Беријев Бе-103

Беријев Бе-103
Беријев Бе-103

Општи подаци
Намена путнички авион-амфибија
Посада 1 члан (пилот)
Број путника 5 или 545 kg терета
Порекло  Русија
Произвођач пројектант: Бериев; произвођач: КНААПО
Пробни лет 15. јул 1997.
Уведен у употребу 2003.
Повучен из употребе оперативан
Статус производи се
Први оператер  Русија
Димензије
Дужина 10,65 m
Висина 3,75 m
Распон крила 12,72 m
Површина крила 25,10 m²
Маса
Празан 1.680 kg
Максимална 2.270 kg
Погон
Мотори клипни са ваздушним хлађењем
Број мотора 2
Физичке особине
Клипноелисни мотор 2 х Continental IO-360-ES4
Снага КЕМ-а 157 kW
Снага КЕМ-а у кс 211 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 240 km/h
Економска брзина 220 km/h
Долет 1.180 km
Плафон лета 5.000 m
 Портал Ваздухопловство

Беријев Бе-103, (рус. Бериев Бе-103) је двомоторни, лаки путничко-транспортни руски нискокрилни хидроавион авион амфибија, развијен у другој половини последње декаде 20. века.

Пројектовање и развој

Авион Беријев Бе-103 је пројектован у ОКБ Беријев, а направљен у фабрици КНААПО концерна Сухој. Намена му је да попуни празнину између хеликоптера и класичних авиона у приобаљу мора, океана, језера и река. Може послужити за: превоз путника и робе, као поштански авион, као туристички авион, за хитну медицинску помоћ, еколошки мониторинг, опреације трагања и спашавања, патролна служба, фото снимање из ваздуха, пољопривредне послове и томе слично. Пројект је почео да се ради почетком 1990-их година, пројектовање траје до почетка 1995, а тад почиње израда четири прототипа два за статичко, а два за летна ипитивања. Прототип је приказан на научној конференцији о хидроавијацији крајем септембра 1996. године, где је побудио велико интересовање како стручне јавности тако и новинара. Први пробни лет од 20 минута је обављен 15. јула 1997. године. Главни пројектант авиона је био А. К. Константинов.[1], а пробни пилот В. Уљанов. Авион је први пут приказан домаћој и страној јавности на изложби МАКС-97 Аиршоу[2][3][4]

Технички опис

Три пројекције авиона Беријев Бе-103
Авиона Беријев Бе-103 у лету
Авиона Беријев Бе-103 полеће са земље
Авиона Беријев Бе-103 полеће са воде

Беријев Бе-103 је лаки путничко транспортни хидроавион, који може да слеће на водене површине и на чврсто тло, тј. спада у класу авиона амфибија. Има једног члана посаде (пилота) и седишта за 5 путника или кад се избаце седишта (врло лако се преобрати из путничког авиона у карго верзију) може да понесе 545 kg терета. То је авион металне конструкције нискокрилни једнокрилац са два клипна ваздухом хлађена мотора врсте боксер са 6 цилиндара. Мотори су Continental IO-360-ES4 са директним убризгавањем горива у цилиндар снаге 157 kW и трокраком елисом променљивог корака са редуктором, они су постављени на репни део авиона, а хоризонталним носачима су причвршћени за труп авиона. За руско тржиште је предвуђена варијанта са моторима Баканов М-17Ф снаге 127 kW.[5] У труп авиона је смештена кабина за путнике и пилота која представља једну целину. Кабина има систем за загревање ваздуха, шест седишта у три реда тако да у сваком реду има два седишта са пролазом између њих. Иза задњег реда седишта налази се простор са смештај пртљага. У кабину авиона се улази преко крила и поклопца кабине који се отварају нагоре, таквих (врата) поклопаца има два, један са леве, а други са десне стране авиона. Авион је робусне конструкције направљен од лаких алуминијумско-литијумских легура и титанијума на најоптерећенијим деловима конструкције. Труп авиона је направљен у облику чамца са прамцем и кобилицом. Авион је опремљен увлачећим стајним трапом систем „трицикл“ са предњом ногом која се увлачи у прамац и две ноге које се увлаче у крила авиона. Ноге стајног трапа су опремљене точковима са нископритисним гумама. Крила авиона су трапезастог облика са косом нападном ивицом (угао 22°) и равном задњом ивицом крила. У крилима су смештени резервоари са горивом. Низак положај крила у односу на труп авиона, и њихов облик повећава стабилност на води (тримаринско корито) и ствара екран ефекат (Aquaplaning) што олакшава слетање и полетање авиона са водених површина. Стандардна опрема авиона су јављачи пожара, индикатори за појаву леда на оплати летелица, систем за одлеђивање и хидрауличне кочнице. Навигациона опрема и авионика се може конфигурисати према жељи наручиоца авиона.[3][4][6]

Оперативно коришћење

Авион је сертификован у Америци, Бразилу, Кини, Европској унији и Русији[3]чиме су му отворена врата светског тржишта. До сада је продат у САД, Кини и Русији негде око 30 примерака. Авион је пројектовао ОАО Беријев, а производи га фабрика авиона КНААПО.

Земље које користе овај авион

Види још

Референце

  1. ^ „Кто есть кто”. www.airforce.ru. Приступљено 14. 09. 2011. 
  2. ^ „Please stand by”. www.aviationnews.us. Приступљено 14. 09. 2011. [мртва веза]
  3. ^ а б в Самолеты[мртва веза]
  4. ^ а б „Бериев Бе-103”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 09. 2011. 
  5. ^ Влачић, Славиша (септембар 2004). „Летећи чамац Бе-103". Аеромагазин 61: pp. 26—27. ISSN 1450-6068
  6. ^ „Be-103, Beriev KB”. www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 14. 09. 2011. 

Литература

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Влачић, Славиша (септембар 2004). „Летећи чамац Бе-103”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: ББ Софт. 61: 26—27. ISSN 1450-6068. 

Спољашње везе

Беријев Бе-103 на Викимедијиној остави.