Високо до 40 м, достиже старост до 200 година. Корен му је развијен и обликом прилагођен подлози, а крошња светла, разређена, код одраслих примерака у горњој трећини стабла. Стара кора је сиво-браон боје, млада жуто-браон до црвенкасто-окер, опада у виду неправилних љуспи. У краткорасту има две иглице дугачке 3-7 cm, широке до 2 mm, сивозелене боје. Шишарке су коничне, висеће, зашиљене, дугачке 3-6 cm, љуспе шишарке равне су или пирамидалне. Семена су 3-5 мм, с опнастим крилатим додацима дугачким око 1 cm.
Он обухвата велик простор од северне Шкотске и Скандинавије, преко целог Сибира на исток, до обала Охотског мора на 140° географске дужине. Познат је већи број природних варијетета. Бели бор је светлољубива и еколошки најпластичнија и најраспрострањенија врста бора у Европи. На северу Скандинавије ареал обухвата зону између 65° и 72° географске ширине, где често образује хоризонталну шумску границу тајге према тундри.
Настањује различите типове подлога, а код нас је нарочито чест на серпентинама, где образује чисте или мешовите шуме са црним бором. Ова мешовита заједница јединствена је у Европи и налази се само на серпентинима западне Србије и источне и централне Босне. Иначе, улази у састав других четинарских или мешовитих шумских заједница.
Употреба
Бели бор је важна врста у пошумљавању огољених песковитих површина и камењара. Дрво јој је квалитетно, користи се у грађевинарству и дрвној индустрији. Као декоративно дрво, често се користи и у хортикултури.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
,_Ni%C5%A1.jpg)
