Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бањица површине 316 ha.
Историја
Према турском попису из 1455. године у селу је било око 30 српских кућа, на челу са сеоским попом.[2] На простору богатом термалним водама, на Бањском брду налазе се остаци ранохрићанске цркве. Тамо је приликом ископавања откривен сакрални комплекс: крипта са две озидане гробнице и још једном покривеном плочама. У шуту су пронађени делови римске аре[а] посвећене Силвану и део стеле са орнаментиком у виду кантароса[б] из кога излазе две гране лозе. Откривен је и новац Констанција II. Верује се да је крипта подигнута у 4. и трајала је и у 5. веку, а у њој су сахрањивани становници из оближњег насеља. Локалитет је регистрован је као споменик културе 1967. године.[5]
Становништво
Према попису из 2011. године, Бањица има следећи етнички састав становништва:
^Кантарос је посуда у облику кошарице са две дршке[4]
^Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
.svg)
