Село у Метохијском Подгору, 12 km североисточно од Истока. Помиње се у повељи цара Душана издатој манастиру Хиландару1331. године и то „пут који греде от Жакова у Дрен“. У турском попису из 1485. уписано је као Закова са 24 српска домаћинства међу којима је било и домаћинство попа, сина Радоње, што значи да је и тада постојала црква. У селу постоје остаци двеју цркава: једне на месту званом Црквиште, за коју сељани кажу да је „стара 600 година“ и остаци цркве Св. Пречисте на километар од села, преко шуме Вакаф и призидане уз литицу Црне стене, која се у записима из ХIХ века помиње као храм Ваведења. Сељаци су почели да је обнављају и довели до крова али су је Албанци 1999. године поново срушили. На брду Главача изнад села је старо и савремено српско гробље. У гробљу има и десетак надгробних споменика од студеничког мермера, са стилизованим ликовима покојника. У селу расту и два столетна култна стабла црног дуда. Једно је на улазу у гробље, бујно и са више кракова, често полеглих по земљи, са новим изданцима. Сељаци тврде да је дуд стар преко 500 година. Село су Албанци 1999. спалили и срушили, а Србе староседеоце протерали.[2]
Становништво
Према попису из 2011. године, Жаково има следећи етнички састав становништва:
^Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
.svg)
