Баја де Арама (рум.Baia de Aramă) је варош у југозападном делу Румуније, у историјској покрајини Влашка. Према попису из 2021. године, имала је 4478 становника и четврти је највећи град у жупанији Мехединци.[1]
Археолошки је утврђен континуитет људског насељавања од више хиљада година. Град је познат по остацима из времена Дачана и по румунско-српском манастиру Баја де Арама из 17. века, некадашњем метоху манастира Хиландар.
Географија
Град Баја де Арама налази се у средишњем делу историјске покрајине Олтеније, западног дела Влашке, око 125 km северозападно до Крајове.
Баја де Арама се налази у котлини реке Мотру. Северно од града издижу се Карпати, а јужно се пружа бреговито подручје средишње Олтеније.
Административна територија вароши простире на површини од 87,30 km².[3]
Према попису из 2021. на територији вароши Баја де Арама живело је 4478 становника, од којих у самом насељу Баја де Арама живи 1827 становника, а остатак у другим насељима вароши. У односу на попис из 2011. када је било 5349 становника, забележен је пад у броју становника од 16,28% тј. 871 становник. Већинско становништво чине Румуни са 80,13%, док од мањина највише има Роми који чине 7,26%.
У табели су дати заштићени историјски споменици на територији вароши Баја де Арама од којих су манастир Баја де Арама и црква брвнара у Негоештију од националног значаја.[7]