Баски или Баскијци, на баскијском Еускали (баск.euskaldunak, шп.vascos, фр.basques), народ су који живи на западним Пиринејима и обали Бискајског залива.[6][7][8] Потомци су древног иберијског племена Васкона.[9][10] Баска укупно има око 3 милиона, од чега око 2.359.400 у Шпанији (већином у аутономној покрајини Баскији), а око 230.200 у Француској. Говоре баскијским језиком, који није сродан другим језицима. Сваки четврти Баск разуме баскијски језик. Баски су староседеоци Пиринејског полуострва.[8]
Претпоставља се да су Баски остатак неиндоевропског народа, који је можда дошао са Кавказа и који се после измешао са досељеним Индоевропљанима. У новије време, лингвистика и етимологија покушавају да пронађу сличности између Баска и кавкаских народа. На пример, Иберија је древни назив и за Иберијско полуострво, али и за територију данашње Грузије. Верује се да је Баскија била климатски повољно уточиште палеолитског човека за време последњег леденог доба.
Највећи баскијски град је Билбао, а остали већи градови су Сан Себастијан (на баскијском Доностија) и Виторија (на баскијском Гастеиз).
Ендоними
Баски себе називају Euskaldunak, а у једнини Euskaldun. Реч је настала од речи euskara (баскијски језик) и наставка -dun, што значи онај који има (или онај који говори), тако да термин Euskaldunak значи онај који говори баскијски. Слична реч Euskotar означава становника Баскије без обзира који језик говори.
Према неким мишљењима, баскијски језик је сродан језицима јужног Кавказа (и то нарочито грузинском), док према другим мишљењима, баскијски језик води порекло од старог иберијског језика којим се говорило на подручју Пиринејског полуострва, а верује се да је иберијски језик са подручја севернеАфрике. Баскијским језиком се служи свега 28,4% Баска у целој Баскији.
Верује се да је сродан грузинском језику јер у оба језика има наставка -дзе у називима места. Такође има неких речи које се исто изговарају, а имају различито значење.
Већина Баска не говори само баскијски, већ говори и језике заступљене у својој околини. Баскијски језик је једини неиндоевропски језик у западној Европи.
Религија
Баски су већином католичке вероисповести. Баски су примили хришћанство између 4. и 5. века, па су они били можда били једни од првих Европљана који је прешао на хришћанство. Постоји и мањи број Баска протестаната, који воде порекло од породица које су прешле на протестантизам средином 16. века. У прошлости су поштовали богињу Мари, богињу плодности.
У данашње време око 85% Баска исповеда католицизам, док осталих 15% исповеда остале религије.
^„Canada Census Profile 2021”. Census Profile, 2021 Census. Statistics Canada Statistique Canada. 7. 5. 2021. Архивирано из оригинала 3. 1. 2023. г. Приступљено 3. 1. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Estadísticas Enseñanzas no Universitarias – Resultados Detallados – Curso 2007–2008, Ministry of Education, educacion.es – Compiled by Fernando Bravo. FP: Formación Profesional (Vocational training).
^„Basque”. Britannica Online for Kids. Архивирано из оригинала 11. 3. 2016. г. Приступљено 16. 3. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Basque”. Oxford Reference online. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
V. inkesta soziolinguistikoa 2011 [V. Sociolinguistic Survey] (PDF) (на језику: баскијски). Vitoria-Gasteiz: Central Publications Service of the Basque Government. 2013. ISBN978-84-457-3303-5. Приступљено 2. 11. 2016.
Daniele Conversi. (2000). The Basques, the Catalans and Spain. Hurst. ISBN978-1-85065-268-7..
Hamilton, Carrie (2000). „Re-membering the Basque nationalist family: Daughters, fathers and the reproduction of the radical nationalist community”. Journal of Spanish Cultural Studies. 1 (2): 153—71. S2CID144135906. doi:10.1080/713683438.
López-Morell, Migule Á. (2015). Rothschild; Una historia de poder e influencia en España. Madrid: MARCIAL PONS, EDICIONES DE HISTORIA, S.A. ISBN978-84-15963-59-2.
Oroz Arizcuren, Francisco J. (1990). "Miscelania Hispánica", Pueblos, lengua y escrituras en la Hispania prerromana. Salamanca (Spain): Salamanca UP.
Portilla, Micaela (1991). Una Ruta Europea; Por Álava, a Compostela; Del Paso de San Adrián, al Ebro. Vitoria: Diputación Foral de Álava / Arabako Foru Aldundia. ISBN84-7821-066-0.
Sorauren, Mikel (1998). Historia de Navarre, el Estado Vasco (2nd изд.). Pamiela. ISBN84-7681-299-X.
Urzainqui, T. Olaizola, J.M. (1998). La Navarra Marítima. ISBN84-7681-293-0.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза),
Urzainqui, Tomas; Esarte, Pello; García Manzanal, Alberto; Sagredo, Iñaki; Sagredo, Iñaki; Sagredo, Iñaki; Del Castillo, Eneko; Monjo, Emilio; Ruiz de Pablos, Francisco; Guerra Viscarret, Pello; Lartiga, Halip; Lavin, Josu; Ercilla, Manuel (2013). La Conquista de Navarra y la Reforma Europea. Pamplona-Iruña: Pamiela. ISBN978-84-7681-803-9.
Watson, Cameron (2003). Modern Basque History: Eighteenth Century to the Present. University of Nevada, Center for Basque Studies. ISBN1-877802-16-6.
Collins, Roger. "The Basques in Aquitaine and Navarre: Problems of Frontier Government". War and Society in the Middle Ages: Essays in Honour of J. O. Prestwich. J. Gillingham and J. C. Holt, ed. Cambridge: Boydell Press, 1984. Reprinted in. Law, Culture and Regionalism in Early Medieval Spain. Variorum. 1992. ISBN0-86078-308-1..