Самостан је основан 1070. године од стране немачке велможе Албераде од Швајнфурта и њеног супруга Хермана од Хабзбург-Кастла. Све до 1803. године био је најстарији манастир на горњој Мајни.
У позном средњем веку и све до 1575. године манастир је за монахе примао искључиво племство.
Након Тридесетогодишњег рата почело се са обновом 600 година старог манастира. Са радовима се почело 1698. године. Црква, изграђена у барокном стилу, освешћена је 1719. године. У другој половини 18. века Банц је био на одличном гласу широм Светог римског царства. Био је познат као место за католичко просветљење и едукацију монаха. Ово га ипак није спасло од секуларизације и распада 1803. године.
Након секуларизације
1813. године војвода Вилхелм Баварски купује објекат и просторе на којима почива Банц и од тада имање постаје познато као замак Банц (Schloss Banz). Нешто пре Хитлеровог доласка на власт, 1933. године војвода Лудвик Вилхелм Баварски продаје замак Банц Удружењу Светих Анђела, удружењу које служи за негу и очување духовног континуитета хришћанских традиција код Немаца. Данас се ту налазе разне археолошке занимљивости и реквизити, као на пример Египатске мумије. Данас је објекат имовина Ханс Сејдел Фондације. Имање некадашњег манастира, укључујући и густе шуме око објекта, налазе се под контролом Софије Лихтенштајнске.
Фото галерија
Банц - Kloster Banz
Извори
Dippold, G., 1991. Kloster Banz. Natur, Kultur, Architektur. Staffelstein: Obermain Buch- und Bildverlag.
Wüst, W., 2001. Kloster Banz als ein benediktinisches Modell. Zur Stiftsstaatlichkeit in Franken. in: "Zeitschrift für bayerische Kirchengeschichte" 70 (2001), pp. 44–72.
Stühlmeyer, B., Stühlmeyer, L., 2016. Johann Valentin Rathgeber. Leben und Werk. Verlag Sankt Michaelsbund, München 2016, ISBN 978-3-943135-78-7.
.jpg)
